1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Levičarska opasnost i policijsko nasilje

Koliko ima levičarskih ekstremista u Nemačkoj i koliko su oni opasni po važeći vladajući sistem? Ta pitanja su ponovo pokrenuta posle sukoba policije i levičarskih demonstranata u Hamburgu u decembru 2013.

Razbijena stakla, zapaljeni kontejneri za đubre i mrlje od boja na zidovima centrale Socijaldemokratske stranke – to je bilans najnovijih demonstracija pripadnika autonomnog pokreta u Frankfurtu. I u Berlinu je protestovalo oko 150 levičara, ali tamo nije bilo nereda. Autonomni su se oglasili čak i u puritanskom Baden Virtembergu, grafitima podrške kolegama u drugim saveznim državama.

Uopšte, izrazi solidarnosti su ovih dana počeli da stižu iz svih delova Nemačke. Levičarski radikali pokazuju podršku hamburškim pripadnicima autonomne scene. Posle demonstracija zbog najave da će biti ispražnjen centar autonomnih grupa „Crvena flora“ u Hamburgu – kada je došlo do sukoba demonstranata i policajaca – policija je delove grada proglasila za „opasne zone.“ To je značilo da je u tim zonama mogla da legitimiše i kontroliše svakoga bez ikakvog povoda. Pripadnici Službe za zaštitu ustavnog poretka smatraju da je to ispravna mera: „Kada dođe do tako žestokog nasilja, proglašavanje opasne zone je opravdano kako bi na tim mestima ponovo mogla da se uspostavi državna kontrola“, rekao je za DW Torsten Fos, hamburški pripadnik Službe.

Centar „Crvena flora“ u Hamburgu

Centar „Crvena flora“ u Hamburgu

Sukob u Hamburgu od 21. decembra policija predstavlja kao veliki huliganski nasrtaj na snage reda, a demonstranti i mnogi svedoci tvrde da je policija brutalnom i bezobzirnom silom prekršila zagarantovano pravo građana na okupljanje. Ove potonje tvrdnje potvrdio je i „Hamburški signal“, ogranak Saveznog udruženja kritičkih policajaca, koje u hamburškoj policiji vidi „snagu reda mračnog srednjeg veka“ i tvrdi da su zvanična obrazloženja za brutalno sprečavanje ovih demonstracija što lažna, što protivustavna. Jedna od namera vlasti je i da se „sugrađani koji koriste svoje pravo na okupljanje generalno proglase za snage haosa, zločince i slično.“ Kritički policajci žestoko kritikuju i mnoge medije koji su podržali takav vid „policijske propagande.“

U diskusiji je pomenut i naziv RAF

I zaista, većina medijskih izveštaja o događajima u Hamburgu je u svesti građana ostavila sliku opšte mobilizacije levičarskih ekstremista u Nemačkoj. Uticajni demohrišćanski političar Volfgang Bozbah je u listu Frankfurter rundšau čak podsetio na Frakciju Crvene armije (RAF) koja je tokom 70-ih godina izvela više terorističkih napada u Nemačkoj (grupa Bader-Majnhof) rečima: „Srećom, još smo vrlo udaljeni od terorizma a la RAF – ali moramo da pazimo da ne dođe do takvog razvoja situacije…“ Mnogi stručnjaci smatraju, međutim, da čak ni daleka poređenja poput Bozbahovog nemaju nikakvog osnova. Tako i pripadnik službe za zaštitu ustavnog poretka Torsten Fos koji za DW kaže da je „nasilje levičarskih ekstremista i autonomnih grupa usmereno pre svega na materijalna dobra a ne na ličnosti.“

Fos prenosi i da se broj radikalnih levičara tokom poslednjih godina uglavnom nije bitno menjao jer oni ne delaju bez cilja, „već u statistike ulaze uglavnom prekršajna i krivična dela počinjena na demonstracijama“. To, na primer, znači da u vreme samita G8 ima znatno više prekršajnih dela već i zbog blokada koje policija mora da uklanja. Prema policijskim statistikama, 2012. godine je u nemačkoj bilo oko 3.200 krivičnih dela koja su počinili levičarski ekstremisti – devet odsto manje nego 2012. U policijskom registru se, prema rečima Torstena Fosa, nalazi oko 7.000 imena levičarskih ekstremista pripravnih na nasilje. O broju pripadnika autonomnih grupa ne može da se kaže ništa preciznije, ali je, kako kaže Fos, u Hamburgu u decembru na demonstracijama bilo njih 4.500.

Autori: Saša Bojić/ Kristijan Ignaci
Odgovorni urednik: Ivan Đerković