Lev konačno na vrhu sveta | Evropa | DW | 14.07.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Lev konačno na vrhu sveta

Nemački selektor Joahim Lev čekao je godinama na osvajanje prve međunarodne titule. Pobeda „pancera“ protiv Argentine krunisala je trenersku karijeru čoveka koji nikada nije igrao za reprezentaciju.

Olakšanje na licu trenera moglo se primetiti tek nakon zvižduka koji je označio kraj finala na Marakani u Riju. Konačno trofej za nemački tim! I konačno titula za 54-godišnjeg selektora Joahima Leva, koji predvodi reprezentaciju na poslednjih 112 utakmica.

Lev je iznenađivao i fudbalske stručnjake i stručnu javnost, hvalili su ga, ali i napadali – a ipak nikada nije izgubio hrabrost. Dosledno je išao svojim putem, samo je retkima dopuštao da ga ubeđuju i oslanjao se na sopstvene ideje. Na taj način, Lev je doprineo razvoju verovatno najboljih nemačkih fudbalera u poslednjih par decenija. Pa ipak, uprkos osvajanju Mundijala, i dalje se ne zna da li će „panceri“ imati istog trenera i na Evropskom prvenstvu za dve godine. Lev se još uvek ne izjašnjava o svojoj budućnosti.

Pobede bez titule

Trener trenutno najbolje reprezentacije sveta preuzeo je kormilo nakon Svetskog prvenstva u Nemačkoj 2006. Na položaju je nasledio Jirgena Klinsmana. Pod Levovom dirigentskom palicom, Nemci su na svim velikim turnirima stizali makar do polufinala. Na Evropskom prvenstvu 2008, Levovi puleni su se probili do završne utakmice ali nisu mogli da savladaju Španiju, a isti tim ih je nadigrao na Mundijalu u Južnoj Africi 2010, ovaj put u polufinalu. Nemačka se tada izborila za treću poziciju. Pre dve godine, na evropskom turniru koji su zajednički organizovali Poljska i Ukrajina, Nemci su opet bili treći.

Tek u Brazilu je nemački tim uspeo da savlada i finalnu prepreku i da pobedi u finalu svetskog prvenstva, po prvi put od 1990, kada je takođe protivnik bila Argentina. Ali osvajanje „Boginje“ deluje sasvim logično kada se pogleda sjajan bilans Joahima Leva: kao selektor reprezentacije zabeležio je 77 pobeda, 20 nerešenih utakmica i samo 15 poraza.

Poređenja radi, legendarni nemački trener Sep Herberger je nakon 97 utakmica došao do svetske titule 1954, Helmut Šen je sa 139 odigranih mečeva osvojio i svetski i evropski trofej 1972. i 1974, Jup Derval je za samo 67 utakmica stigao do titule evropskog šampiona 1980, Franc Bekenbauer je osvojio šampionat sveta sa utakmicom manje, Berti Fogts je u 102 utakmice uspeo da osigura titulu prvaka Evrope za Nemačku. Sada se u ovaj niz upisao i Jogi Lev. Pre pobede u Riju, ovaj 54-godišnjak slavio je samo pobede u nacionalnim okvirima: u Bundesligi je 1997. osvojio pehar na klupi Štutgarta, a sa Inzbrukom se 2002. izborio za šampionat u Austriji.

Selektor trenira strogoću

Lev uživa reputaciju elegantnog fudbalskog stručnjaka, čoveka koji veruje u sopstveni stil i oslanja se na koncept igre. Više voli da razmišlja dugoročno nego da donosi spontane odluke. Lev ume da bude i donekle neprijatan, pogotovo kad drugima predstavlja svoje odluke. O tome svedoče sukobi sa bivšim reprezentativcima Mihaelom Balakom, Torstenom Fringsom i Kevinom Kuranjijem. Umesto da od početka bude jasan i izbaci igrače iz postavke brzo i bezbolno, Lev je odugovlačio sukobe sve dok se nisu rešili sami od sebe (recimo, kroz povrede) ili dok više nikoga nisu zanimali.

Aktuelni nemački trener nije majstor za motivaciju i ne drži vatrene govore kao njegov kolega i prethodnik Klinsman, sa kojim se priključio stručnom štabu reprezentacije kao pomoćni trener 2004. Levu pripada dobar deo zasluge za tadašnje ubacivanje mladih i svežih igrača i prelazak na ofanzivan stil igre. U 112 utakmica od kako Lev odlučuje o timu „pancera“, na terenu je bilo 97 različitih fudbalera, a 72 su po prvi put obukla nacionalni dres. I pred svetsko prvenstvo u Brazilu Lev je iznenadio nemačke navijače – u reprezentaciju je pozvao Škodrana Mustafija, defanzivca Sampdorije. Kada je Mustafi preuzeo poziciju desnog beka od Filipa Lama, u osmini finala protiv Alžira, trener je morao da se suoči sa žestokim kritikama. Lev je kasnije je korigovao svoju odluku i svoju taktiku. Nakon povrede Mustafija, Lam se vratio u defanzivu, a Lev se pred golom ponovo oslonio na svog jedinog pravog napadača Miroslava Klosea.

Oko jedne stvari nije bilo pogovora: Mesut Ozil, trenutno u nešto slabijoj formi, nastupio je u svakoj utakmici. „Ova vrsta javne kritike (protiv Ozila prim. prev) je za mene isto tako nerazumljiva kao kritika na adresu Filipa Lama. Mesut je 2010 i 2012 bio najizuzetniji igrač turnira. To ne mogu tek tako da zaboravim“, rekao Lev jednom u intervjuu. Što se tiče budućnosti posle osvajanja trofeja u Riju, Lev još uvek ćuti. Ipak, uoči finala je ponovo aludirao na ugovor koji ima sa Nemačkim fudbalskim savezom, a koji važi do 2016. iz čega se može zaključiti da će Lev predvoditi nemački tim i u pohodu na evropski trofej.