Letonski „mali Krim“ | Evropa | DW | 27.03.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Letonski „mali Krim“

Na istoku Letonije raspravlja se o priključenju Rusiji, a svaki treći stanovnik tog regiona je ruskog porekla. Starija generacija još uvek čezne za sovjetskim vremenima.

Nakon referenduma na Krimu situacija se zaoštrava i u istočnoj Ukrajini. Proruske partije žele referendum o autonomiji Donjecka. Dok se članice Evropske unija još uvek dogovaraju o zajedničkom stavu prema tim događajima, unutar njihovih granica već počinju da se vode žučne rasprave o teritorijama i nacionalnim identitetima.

Ruska manjina u prvom planu

Daugavpils je važan saobraćajni čvor i drugi po veličini grad u Letoniji. U njemu živi oko 100.000 ljudiTOvo mesto povezano sa Sankt Peterburgom prugom dužine 500 kilometara. Minsk je udaljen samo 400 kilometara. Zbog blizine Rusije i Belorusije, u Daugavpilsu već vekovima živi veliki broj Rusa, objašnjava istoričar Dmitri Olečnovič, profesor na tamošnjem univerzitetu. Uz to, nakon Drugog svetskog rata, ta oblast je naglo industrijalizovana. „Zbog toga su mnogi ruski stručnjaci poslati u Daugavpils“, podseća profesor.

Dimitrij Oljehnovichs Uni Davgaupils Lettland EINSCHRÄNKUNG

Prof. Dmitrij Olehnovič: Daugavpils je ciljano sovjetizovan i rusifikovan

Rezultat takvih istorijskih okolnosti jeste da je ruski uticaj u Daugavpislu veći nego u bilo kom drugom gradu u Evropskoj uniji. Samo jedna petina stanovnika je letonske nacionalnosti. Ostatak su Rusi i druge nacionalne manjine. Letonski jezik se na ulicama Daugavpilsa gotovo i ne čuje.

Ko je okupator, a ko agresor?

S obzirom na to, ne čudi što aktivisti koji se zalažu za prava ruske manjine imaju veliki broj pristalica u tom gradu. Prošle godine razgovaralo se o osnivanju autonomnog regiona na istoku Letonije. Ideja da se ruski uvede kao drugi zvanični jezik ima čak 85 odsto podrške. Zbog toga desničari u Letoniji upozoravaju: Daugavpils je „mali Krim“ te zemlje. Ako se i tamo održi referendum, većina bi se opredelila za priključenje Rusiji.

Jevgenij Zarev, poslanik u skupštini grada, smatra da su takve brige preterane. Ipak, on ne poriče da su događaji u Ukrajini podgrejali strasti u Daugavpilsu. „Rusi se ovde osećaju jači zbog događaja na Krimu“, primećuje taj političar ruske nacionalnosti. „Oni su dobili na samopouzdanju zato što sada znaju da je Rusija snažna i da može i da se založi za njih, ako to bude potrebno. Od ovdašnjih Rusa, 99 odsto njih gleda rusku državnu televiziju. Naravno da ta propaganda utiče na ono što ljudi ovde misle.“ Nakon ove krize, u celoj Letoniji vode se žestoke rasprave o tome da li je Rusija oslobodila Krim ili okupirala deo Ukrajine. Pojedinci već zahtevaju da se zabrani emitovanje ruske državne televizije preko letonskih kablovskih mreža.

Pre svega, pitanje generacije

Rathaus Davgaupils Lettland EINSCHRÄNKUNG

Skupština grada Daugavpilsa

Stanovnik Daugavpilsa Mihail Grišakov, poput mnogih svojih sugrađana, smatra da je se Putin ponašao apsolutno ispravno. Ako bi u istočnoj Letoniji bio održan referendum, ovaj 43-godišnji radnik na građevini glasao bi za priključenje Rusiji: „Zašto se Riga brine samo za zapadne delove zemlje“, pita on vidno uznemiren. „Tamo se prave nove kuće, škole, bazeni za kupanje. A ovde kod nas su samo ruševine. Ništa se ne opravlja, sve se ruši.“ Mihail priznaje da stanje u Rusiji nije mnogo bolje, ali ipak smatra da bi tamo lakše našao posao.

Istoričar Olečnovič smatra da lojalnost Letoniji zavisi pre svega od godine rođenja – mladi Rusi cene putovanje bez viza i druge prednosti EU, ali oni stariji priželjkuju povratak starog dobrog sovjetskog perioda: „Mnogima još uvek nedostaje svet koji su izgubili“, kaže Olečnovič. „Oni se sećaju Sovjetskog Saveza kao izgubljenog raja sa besplatnom zdravstvenom zaštitom, poslovima, niskim kirijama.“

Gde je nestala tolerancija?

Ima i ljudi, poput pravnice Vite Jahimoviča, koji nisu ni „za“ ni „protiv“ Rusije. Oni strahuju da će kriza na Krimu imati još negativnih posledica. „Tolike godine smo se trudili da budemo prijateljski nastrojeni i tolerantni jedni prema drugima. Letonci su prihvatili da ruski penzioneri neće moći da nauče letonski“, kaže Vita. Međutim, ta tolerancija između Letonaca i Rusa se sada izgubila: „Ljudi ponovo razmišljaju crno-belo“, žali se ona. „To ima negativno dejstvo. To je stvarno šteta.“

Autori: Juta Švengsbir / Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković