1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Letoniji hitno trebaju krediti

Nakon Mađarske sada je i Letonija kao drugoj članici Evropske unije hitno potreban kreditni paket. Zajedno s Međunarodnim monetarnim fondom u Vašingtonu se traži rešenje, saopštili su ministri finansija EU.

Riga - glavni grad Letonije

Riga - glavni grad Letonije

Zbog ekonomske i finansijske krize Letonija sada kao druga članica Evropske unije od međunarodne zajednice mora da traži kreditni paket. Letonski ministar finansija Ivari Padar izjavio je da će njegova zemlja morati da zatraži kratkoročni kredit. Evropska unija i Međunarodni monetarni fond izrazili su spremnost da pomognu toj baltičkoj zemlji koja je pogođena recesijom.

Francusko Predsedništvo i Evropska komisija proteklog vikenda najavili su da će zajednica „Letoniji staviti na raspolaganje finansijsku pomoć u vezi s najnovnijim pritiskom tržišta. Direktor MMF-a Dominik Štraus-Kan najavio je da su fondovi spremni da „pomognu litvanskim naporima i njenom ekonomskom programu”. Visina pomoći koju će EU i MMF pružiti Letoniji još nije poznata. Ali, Brisel polazi od toga da će ona biti manja nego u slučaju Mađarske.

Budimpešta: Mađarska je prva zatražila pomoć EU

Budimpešta: Mađarska je prva zatražila pomoć EU

Katastrofalno stanje u Mađarskoj

U oktobru je Mađarska kao prva članica Evropske unije morala da zatraži pomoć Brisela i MMF-a. Budimpešta je dobila na raspolaganje kredite u vrednosti od 20 milijardi evra, od čega je EU dala 6,5 milijardi evra. Mađarska je bila u posebno teškoj situaciji, jer ima visok spoljni dug, a zbog nesposobnosti prethodne vlade da sprovede reforme ne uživa poverenje na tržištima.

Prema procenama SEB Banke, Letoniji bi bili neophodni krediti do 1,7 milijarde evra. Kako Mađarska tako i Letonija nalaze se u velikim problemima zbog nesprovođenja bolnih reformi. Takođe, obe zemlje nemaju više dovoljno rezervi evra i dolara kako bi podmirile svoje obaveze prema inostranstvu. Letonija je preživela veliki pad konjukture. Još prošle godine ekonomski rast iznosio je 10,3 odsto, ali već u prvoj polovini 2008. zemlja je pala u recesiju. Osim toga, cene nekretnina pale su čak za 40 procenata.

  • Datum 24.11.2008
  • Autor Alen Legović
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/G0n0
  • Datum 24.11.2008
  • Autor Alen Legović
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/G0n0