1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

RUBRIKE

Letonija, Malta i Kipar žele da uvedu evro

U "cekaonici" za evro su već Estonija, Litvanija, Slovenija i Danska.

Približavanje, Letonije, Malte i Kipra evru ne predstavlja iznenadjenje. Za svih deset zemalja, koje su pre godinu dana pristupile Evropskoj uniji predvidjen je prijem i u klub zemalja evro-valute, koji sada broji 12 članica. Za njih nije ni predvidjena takozvana «opting-out» klauzula, koju su u Mastrihtu dogovorile stare članice Evropske unije, kako bi mogle da zaključe monetarnu uniju uz mogućnost da joj ne pristupe sve članice – što su tada iskoristile Velika Britanija, Danska i Švedska, koje su i dalje zadržale svoje stare valute. Pitanje je samo kojim tempom će se posle proširenja Evropske unije proširiti i evro-zona. Estonija, Litvanija i Slovenija su već u junu prošle godine pristupile propisanom mehanizmu deviznog kursa u nadi da će 1. januara 2007. moći da uvedu evro. U čekaonici za evro trenutno ima sedam zemalja, medju kojima je i stara članica Evropske unije Danska.

Ekonomista Oliver Štener objašnjava kada Evropska centralna banka i Evropska komisija mogu da odobre nekoj zemlji ulazak u tu čekaonicu:

„Zemlja mora da podnese kredibilan, dakle, pouzdan plan o tome da će u dogledno vreme, po mogućnosti u roku od dve godine, ispuniti kriterijume dogovorene u Mastrihtu. Odlučujući kriterijum je, sasvim jasno, finansijska politika. To naročito znači da će ispuniti veoma visoke zahteve koji se odnose na srednjoročno planiranje“.

Kipar je prošle godine, zbog visokog deficita bruto nacionalnog dohotka od 5,2 odsto morao da odloži pristup mehanizmu deviznog kursa, ali je kao cilj zacrtao da 2007 godine uvede evro. Malta se nada da će svoj deficit bruto-nacionalnog dohotka, koji je prošle godine takodje iznosio 5,2 odsto, moći još da snizi i da 2008. godine postane članica evro-zone. Letonija, s obzirom na relativno visoku inflaciju – prošle godine ona je iznosila 6,2 odsto - samo uz velike napore i dosta sreće može 2008 godine da udje u evro zonu, smatraju diplomate Evropske unije.

Atraktivnost evra je u novim članica Evropske unije velika. Recimo u baltičkim zemljama on već slovi kao paralelna valuta, pa se i cene pojedinih artikala u prodavnicama ili jela u jelovnicima u restoranima ispisuju i u evrima. Te zemlje trenutno beleže najveći privredni rast u čitavoj Evropskoj uniji, ali treba znati da su startovale sa dosta niskog nivoa. Medjutim, one se nadaju da će se taj pozitivni trend privrednog rasta nastaviti, ali da će steći i odredjeni politički prestiž. Doduše, sve zemlje kandidati za uvodjenje evra moraju da ostvare vrlo visoke privredne, finansijske i socijalnopolitičke zahteve, ali istovremeno prijem u Evro-klub predstavlja i neku vrstu najvišeg političkog priznanja.

Ali uvodjenjem evra kao valute zemlje podredjuju svoju monetarnu politiku politici Evropske centralne banke. O tome Oliver Štener kaže:

"Pristupom evrozoni zemlje gube svoj monetarni suverenitet. One se time obavezuju da će čitavu svoju ekonomsku politiku tako usaglasiti sa paritetom deviznog kursa, kako taj kurs ne bi pretrpeo veća kolebanja“.

Medjutim, one stare članice Evropske unije, koje su svojom voljom ostale izvan evro zone, nisu zbog toga baš mnogo nesrećne. To važi za Švedsku i za Dansku, ali pre svih za Veliku Britaniju. Dok se ministri finansija zemalja evro-zone već duže vreme rvu sa problemima u vezi sa Paktom stabilnosti evra kao valute i u vezi sa slabim privrednim rastom velikih zemalja članica, u Velikoj Britanije je pitanje evra zasad skinuto sa dnevnog reda. Britanski premijer Toni Bler smatra da srednjoročno gledano ukidanje funte uopšte nije više predmet diskusije. A argument za to je nepobitan – privreda u Velikoj Britaniji beleži pravi bum – i to bez evra.