Lepotan iz Vatikana | Mozaik | DW | 29.01.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Lepotan iz Vatikana

Činjenica je da fizička lepota pomaže u karijeri jer ružni ljudi često ne dobijaju priliku da pokažu šta mogu. To očigledno važi i u katoličkoj crkvi gde ličnog sekretara pape porede sa Džordžom Klunijem.

Ne pamti se da je ikada bilo koji italijanski modni časopis pisao o nekom članu vatikanske kurije, a kamoli da je njegovu fotografiju stavio na naslovnu stranicu. No i to se dogodilo pa je tako italijansko izdanje časopisa „Sajam taštine“ (Vanity Fair) na naslovnoj stranici objavilo fotografiju Georga Gensvajna, odnedavno biskupa i ličnof sekretara pape Benedikta XVI.

Štaviše, i naslov u italijanskom listu glasi „Biti lep nije greh“, a u opsežnom članku o Genscajnu ga nazivaju „Džordžom Klunijem crkve sv. Petra“. List otkriva da biskup dobija gomile ljubavnih pisama obožavateljki i da plavooki sekretar takođe rado igra tenis i ide na skijanje.

Bel Đorđo na naslovnoj strani italijanskog časopisa

Bel Đorđo na naslovnoj strani italijanskog časopisa

Ko ima oči, neka vidi...

Iako se teško može i zamisliti da u današnjem Vatikanu vlada razvrat kakva je vladala dok su Bordžije bile pape, ipak su mediji, i još više brojne vernice, poodavno uočili naočitog „bel Đorđa“ – Lepog Georga, kako ga zove italijanska žuta štampa. I ne samo one: Gensvajn je na početku svog života u crkvi razmišljao o tome da se, nakon studija teologije u Frajburgu i Rimu, povuče u osamu i stupi u red kartuzijanaca (red u kojem se obvezuje na večito ćutanje, pustinjački red, op.ur.). Ali ni nadbiskup Frajburga Oskar Zajer nije želeo da naočiti Genscajn nestane iza zidina samostana, pa ga je tako još 1982. imenovao za đakona i uvrstio među službenike svoje nadbiskupije.

Dok je obavljao dužnosti u raznim županijama te nadbiskupije, mladi sveštenik se bavio i sopstvenim obrazovanjem. U Minhenu je studirao crkveno pravo. Godine 1989. postao je sudija na Nadbiskupskom konzistorijumu i metropolitenskom sudu nadbiskupije Minhen i Frajzing. Doktorski rad odbranio je 1993, a u njemu se bavio crkvenim institucijama primerenim zaključcima Drugog vatikanskog koncila.

Ima i moćnijih od nadbiskupa

Godinu dana kasnije, nadbiskup Frajburga imenovao ga je za vikar katedrale tog grada, ali 38-godišnjeg Gensvajna ni on više nije mogao da zadrži samo za sebe. Kardinal Antonio Marija Havijere Ortas zove ga 1995. u Rim, u kongregaciju (svojevrsno „ministarstvo“ katoličke crkve) za službu božju i sakramente.

Ni tamo nije dugo ostao: već godinu dana kasnije naočiti Nemac upao je u oči svom zemljaku, tada već moćnom kardinalu Jozfu Racingeru, koji ga dovodi u svoju kongregaciju za nauk vere – koju mnogi smatraju najuticajnijom u crkvi i porede je sa ministarstvom unutrašnjih poslova.

Od tada traje bliska veza između Gensvajna i Racingera, današnjeg pape Benedikta XVI. Godine 2000. mu je, naravno na podsticaj nemačkog kardinala, papa Jovan Pavle II dodelio počasnu titulu kapelana njegove svetosti, a 2003. postaje lični asistent Racingera. Čim je nemački kardinal izabran za papu, i njegov asistent postaje lični sekretar novog poglavara katoličke crkve.

Benedikt XVI i Georg Gensvajn

Benedikt XVI i Georg Gensvajn

Pod budnim okom znatiželjnih novinara

Naravno, novi papa je i svog sekretara poveo na prvo putovanje u svoju staru domovinu – u Keln na Susret mladih. Njegova pojava odmah je pobudila pažnju javnosti. Ali treba reći i to da brojni poslenici žute štampe, tokom svih dosadašnjih godina službovanja zgodnog Gensvajna ostarelom papi, ma koliko se trudili, nisu našli baš nikakav (pikantan) detalj iz njegovog života.

Sasvim suprotno od toga: Gensvajnu je bilo jasno da je u aferi „Vatiliks“, kada su u javnost procurile poverljive informacije iz papinog kabineta, baš on sam, zbog svojih „plavih očiju“, bio među najsumnjivijima. Zato je odlučno pokazao da i iza tih očiju ima još mnogo toga što dobro funkcioniše pa je upravo on jedan od najzaslužnijih u otkrivanju pravog krivca – papinog sobara Paola Gabrijelea.

Nagrada za iskazanu vernost nije izostala: početkom ove godine papa Benedikt XVI. uzdigao ga je u čin nadbiskupa. Doduše, imenovan je za nadbiskupa Urbisaglije, biskupije oko 150 kilometara severoistočno od Rima, koja u suštini već odavno više ne postoji. Reč je dakle samo o počasnoj tituli kojom se Gensvajn i statusom uzdiže među najviše zvaničnike katoličke crkve.

Doduše, još nije kardinal pa da može da učestvuje u izboru sledećeg poglavara katoličke crkve. S druge strane, nigde ne piše da samo neki kardinal mora da bude novi papa. Štaviše, po crkvenom pravu, za koje je Gensvajn ionako stručnjak, poželjno je samo da ta osoba u trenutku izbora bude katolik. Ipak, ima veoma malo izgleda da Gensvajn ikada stupi na „presto svetog Petra“ – ne zato što liči na Džordža Klunija, nego zato što je Nemac. Mnogi posmatrači zbivanja u katoličkoj crkvi sigurni su da će, nakon Benedikta XVI, sigurno proći bar još nekoliko vekova pre nego što opet neki Nemac postane papa.

Autor: Anđelko Šubić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković