Lepota – nekad i sad | Mozaik | DW | 02.04.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Lepota – nekad i sad

Mi mislimo da znamo, što je lepo, a što je ružno. Znamo li zaista? Ideal lepote se menjao kroz prošlost i izložba u Frankfurtu pokušala je da pokaže koliko se to menjalo tokom istorije.

Punačke dame sa naslovne fotografije bi danas mogle samo da sanjaju da će naći posao kao model u nekom modnom časopisu. Ipak, za Petera Paula Rubensa su baš to bile „Tri Gracije“ i simbol lepote i ljupkosti.

Ideal muškarca antike se „vratio“ u naše doba, ali kod ženskih figura, one će se dopasti samo onima koji vole „nešto punije“

Ideal muškarca antike se „vratio“ u naše doba, ali kod ženskih figura, one će se dopasti samo onima koji vole „nešto punije“

Šta je zapravo lepota? Tim pitanjem bavili su se mislioci još od antičkih vremena, a izložba „Lepota i revolucija“ u galeriji Štedel u Frankfurtu je na tragu ideala lepote u klasičnom i romantičnom dobu. Jer umetnost se oduvek bavila definicijom lepote koja se neprestano menjala.

Umetnički kritičar Hano Rautenberg smatra da je bilo i obrnuto: nije samo umetnost pratila ideal lepote, nego je i „vekovima umetnost bila autoritet u pitanju lepote“. On je to pisao o prethodnoj izložbi u Karlsrueu koji se bavila kultom lepote u savremenoj umetnosti i smatra da su baš takva umetnička dela „uticala na naša predubeđenja ženstvenosti i muškosti“ koju smatramo lepom.

Priroda nije dovoljno dobra

Izložba u Frankfurtu se usredsredila na period klasicizma i romantizma u Nemačkoj. „Još uvek je reč o potrazi za idealom. Zapravo, već i sam taj pojam je problematičan. On znači da nam je potrebno malo – ili malo više od onoga što nam je dala sama priroda“, objašnjava Eva Mongi-Folmer, kustoskinja izložbe „Lepota i revolucija“. „A zadovoljstvo sa prirodnim stanjem još uvek nije postala norma, nego se nastavlja potraga za idealom.“

U doba klasicizma i renesanse, umetnici su se „vratili“ mišićavim idealima...

U doba klasicizma i renesanse, umetnici su se „vratili“ mišićavim idealima...

Mogućnosti ima mnogo, baš koliko i razlika među svima nama. U antičko doba, vrhunac lepote bila je atletska figura. To se može videti na skulpturama stare Grčke i Rima, a dovoljno je upaliti televizor ili otvoriti neki časopis da bi se videlo kako je taj ideal uveliko oživeo i u današnje doba – bar kada je reč o muškarcima. Antičke figure ženskog tela bi danas pre smatrali – debeljucama.

Ali sve se to stalno menjalo, pogotovo pojam o tome šta se smatralo „mršavim“ i „buckastim“. To se menjalo i u srednjem veku i onda opet, između renesanse i baroka. Tek su se u periodu klasicizma i romantike, kao što se vidi na izložbi u Frankfurtu, umetnici vratili idealima antike.

Od filozofa do stručnjaka za marketing

...a ti antički ideali su se provukli sve do današnjeg doba.

...a ti antički ideali su se provukli sve do današnjeg doba.

U dvadesetom veku su pak i ti ideali lepote presušili, sve do toga da postanu sumnjivi ili čak kič, pre dekoracija nego umetnost. Ipak, sama težnja idealu je ostala, tvrdi Rautenberg: „Ma koliko se mi pretvarali da smo slobodni i da sami o sebi odlučujemo, u stvarnosti još uvek slijedimo naše duboke instinkte ljepote.“

Jer danas se pojmom lepote ne bavi samo umetnost i o njoj raspravljaju filozofi, nego pre svih industrija, a o njoj raspravljaju stručnjaci za tržište. Od toga živi svet tekstila, kozmetike, pa sve do estetske hirurgije, a izložba „Lepota i revolucija“ (otvorena do 26. maja) možda može da nam pomogne da razumemo koliko su i naši napori da skinemo koji kilogram i šminka koju smo kupili, povezani i sa istorijom umetnosti.

Autori: Joahen Kirten / Anđelko Šubić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković