1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Lekarske greške – ko dokazuje šta?

Međunarodna literatura sve češće govori o lekaru kao o drugoj žrtvi sopstvene greške. Da li bi krivca za takve slučajeve trebalo tražiti u pojedincu ili sistemu?

default

Lekarske greške u četiri odsto hospitalizovanih slučajeva

O bezbednosti pacijenata u Nemačkoj počelo je da se govori tek pre pet godina. Do tada je to bila tabu tema u ovoj državi, u kojoj i dalje nema zvanične statistike o lekarskim greškama. Prema nekim statističkim podacima, u Nemačkoj se godišnje javi oko 40 hiljada pacijenata ili članova njihovih porodica, koji smatraju da su bili žrtve lekarske greške. Postoje različite statistike koje vodi nekoliko institucija koje su imenovane od strane arbitrarnog odbora komore, ali i statistike koje dostavljaju osiguravajuće kuće. Ipak, broj lekarskih grešaka nije veći niti manji nego što je to slučaj sa ostalim državama u Evropi, kaže za Dojče vele, predstavnik Lekarske komore Nemačke, doktor Ginter Jonic.

„Generalno posmatrano, u Nemačkoj je od svih hospitalizovanih osoba, njih četiri odsto pretrpelo neki oblik lekarske greške. A, deset odsto od njih, pretrpeli su teže posledice zbog lekarske greške.“

Najveći problem kada je reč o lekarskim greškama, jeste njihovo utvrđivanje i dokazivanje. Jonic kaže da nije uvek lako da se utvrdi da li je do pogoršanja stanja pacijenta došlo usled same bolesti ili zbog lošeg tretmana.

„Kada odete u bolnicu zbog povišenog krvnog pritiska, i kasnije tokom dana doživite šlog ili infarkt, niko vam ne može reći da je do toga došlo zbog same bolesti, na koju ni najbolji tretman ne bi mogao utiče, ili je reč o lošem tretmanu lekara ili drugih problema tokom tretmana koji izazivaju šlog ili infarkt.“

Obrnut postupak dokazivanja

„Postupak dokazivanja u Nemačkoj je okrenut. Umesto da pacijent dokazuje da je pretrpeo nekakav oblik štete zbog greške lekara, lekar je taj koji mora da dokazuje da to nije njegova krivica ili da on to nije uradio“, kaže za Dojče vele, profesor Tomas Šlegel, stručnjak u oblasti medicinskog prava.

Operation Krankenhaus Arzt

Lekar mora da dokazuje da nije napravio grešku

Na najvažnije pitanje u ovom postupku ukazuju obojica naših sagovornika – „Najbitnije je da znamo ko dokazuje šta?“ Dosadašnja praksa, koju smo nasledili još od drevnih vremena, kaže doktor Jonic, podrazumevala je pripisivanje odgovornosti pojedincu.

„To je pogrešno! To je opasno! Jasno je da je u više od osamdeset odsto slučajeva, greška lekara posledica lošeg funkcionisanja same organizacije i lošeg menadžmenta. Ne prave grešku lekari ili medicinske sestre pojedinci, već sistem.“

Svi koji učestvuju u procesu lečenja pojedinca, snose svoj deo odgovornosti, smatraju naši sagovornici. I zato, pri analizi greške, svako ko je bio deo procesa lečenja mora da snosi svoj deo odgovornosti. Nije rešenje ako se otpusti samo doktor, jer je možda on grešku napravio zato što je neko drugi, na višoj poziciji u organizaciji učinio loš potez, kaže Jonic.

„Nije važno ko je kriv, već zašto je do toga došlo. Moramo da prekinemo sa kulturom krivice i stida. Moramo da stvorimo kulturu sigurnosti pacijenata, kada ćemo se pitati zašto je do greške došlo, čime jedino možemo da sprečimo buduće greške.“

Lekari se po utvrđivanju greške, ali, naravno, u zavisnosti od iskustva i pozicije, suočavaju sa različitim kaznama. Šefovi odeljenja, iskusni hirurzi, ukoliko su psihički u stanju, nastavljaju da rade posle kraće pauze. S druge strane, ostalo medicinsko osoblje biva primorano da traži novo uhlebljenje. Najveći problem u nemačkom sistemu lečenja jeste higijena, tačnije nehigijena. Naime, na stotine hiljada pacijenata godišnje bude zaraženo nekim oblikom infekcije tokom lečenja. Na drugom mestu su greške prilikom ortopedskih operativnih zahvata. Kada je reč o zaboravljenim instrumentima i greškama koje nastupaju prilikom operacije zdravih delova tela, Jonic kaže da su nažalost „veoma popularne“.

„Kod ovakvih slučajeva lako je da utvrdite razlog zbog pogoršanja situacije kod pacijenta. Ali, kada ste izloženi tretmanu lekovima, i kada vam se stanje pogorša u roku od dve nedelje – tada nije jednostavno da znamo da li je do toga došlo zbog lošeg tretmana ili same bolesti.“

U nastavku:

Klinika u Majncu – rak rana nemačkog zdravstva