1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Legalizovati rad "na crno" što pre?

Nemačka je usvojila drugi paket mera za podsticanje privrede, ali to neće biti dovoljno. Tako je nemački Privredni institut u najnovijem istraživanju pokazao da bi legalizovanje rada na crno moglo da oživi konjunkturu.

Velika potražnja i za molerima

Velika potražnja i za molerima

Prema rezultatima istraživanja „Instituta nemačke privrede“ svaki treći građanin je bar jednom pogodio posao bez računa i za to u proseku platio 1.000 evra. Svaki peti je čak i sam radio na crno. Ekonomista Karen Horn kaže:

„Tipičan radnik na cno je muškarac, još nije napunio 30 godina, zarađuje manje od 1.500 evra neto..“

Na vrhu lestvice nalaze se zanatski radovi za kojima slede uslužne delatnosti u porodici - od baštenskih radova, preko čuvanja dece, pomoći oko domaćih zadataka, pa sve do nege članova porodice. Prema navodima „Instituta nemačke privrede“ samo pet odsto ovih „pomagača“ je prijavljeno. Osam do deset odsto ispitanika uopšte ne muči griža savesti zbog toga što nekoga ilegalno zapošljavaju. Mnogi jednostavno izjavljuju da su preopterećeni. Stručnjak za tržište rada Holger Šefer kaže:

„Ko u stvari traži takve usluge? Ispostavlja se da to uopšte nisu porodice, nego uglavnom staračka domaćinstva. Znači, prema tome bi trebalo preduzimati i mere i usaglasiti ih sa ciljnim grupama..“

Ambiciozni plan stručnjaka

„Institut nemačke privrede“, koji je inače blizak poslodavcima, ima ambiciozan cilj: veliki deo usluga koje se trenutno obavljaju na crno mogao bi biti legalizovan, kaže Karen Horn.

„Nadamo se da bi, ako političari preduzmu odgovarajuće mere, do 60 odsto poslova moglo da se legalizuje i da bi tako moglo da nastane najmanje 300.000 radnih mesta.“

A to je pravi mali konjukturni program - kažu ekonomski stručnjaci iz Kelna. Oni ukazuju na različite, mada ne sasvim nove puteve za suzbijanje sive ekonomije. Između ostalog zalažu se za internet platforme za posredovanje pomoći u kući i za smanjenje poreza i taksi prilikom ugovaranja posla.

Pri tome je politički sporan predlog da se ukine besplatno zdravstveno osiguranje bračnog partnera. Međutim, prema oceni ovog insistira to je razlog što mnoge žene ne traže da se njihov rad prijavi.

  • Datum 26.02.2009
  • Autor Štefani Piper
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/H1Rg
  • Datum 26.02.2009
  • Autor Štefani Piper
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/H1Rg