Legalizacija marihuane u Urugvaju | Politika | DW | 15.08.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Legalizacija marihuane u Urugvaju

Novosti sa Rio de la Plata: Urugvaj bi do kraja ove godine mogao da postane prva zemlja na svetu koja će u potpunosti da legalizuje konzumaciju marihuane. Cilj vlade je suzbijanje nasilja i kriminala.

„Legalize it!“ - legalizujete kanabis! Taj slogan rege-muzičari širom sveta ponavljaju već decenijama. Do sada su njihove želje ostale neuslišane, ali to bi se uskoro moglo da se promeni. Njihov san mogao bi da postane stvarnost i to u Urugvaju! Vlada te zemlje namerava, kao prva na svetu, sadnju, podelu i prodaju kanabisa ne samo da stavi pod svoju kontrolu već i da je u potpunosti legalizuje. Predsednik zemlje, Hoze Muhika lično podržava tu inicijativu.

Ukoliko se taj dugogodišnji san potrošača marihuane ispuni, Urugvaj bi po tom pitanju mogao da postane zemlja koja je čak liberalnija i od Holandije. Tamo se, doduše, konzumacija i prodaja te biljke toleriše, ali sadnja do danas nije legalizovana. Parlament u Urugvaju do sada je već, bez ikakvih problema, taj predlog prihvatio, a sada ga još mora da ga „blagoslovi“ i senat. Prema procenama, i tu bi poslanici trebalo da daju „zeleno svetlo“. Tako bi već krajem ove godine svaki stanovnik Urugvaja stariji od 18 godina, bez osećaja krivice mogao da smota svoj džoint i da ga u miru ga popuši. Marihuana bi trebalo da se prodaje sasvim legalno, u apotekama, koje bi za to (ipak) trebalo da imaju posebnu dozvolu. Mesečno bi svako bio u mogućnosti da kupi najviše 40 grama. Ali to nije sve. Svako ko to želi, mogao bi i sam da sadi tu biljku – do šest komada po osobi.

Već dugo traje kampanja za legalizaciju marihuane

Već dugo traje kampanja za legalizaciju marihuane

Urugvajska vlada već ima i konkretne procene o cenama. Jedan gram kanabisa trebalo bi da košta isto onoliko koliko i sada na crnom tržištu: dva i po američka dolara. Jedina prepreka u celoj toj priči moglo bi da bude ukoliko neko želi da konzumira, kupuje ili sam sadi te biljke, a da se prethodno ne registruje. I to je sve. Projekat bi trebalo da prate kampanje u cilju informisanja stanovništva.

Legalizacijom smanjiti nasilje

Zagovarači projekta nadaju se da će se legalizacijom kanabisa smanjiti nasilje vezano za trgovinu drogom. Urugvajski predsednik Muhika, takođe je uveren da je legalizacija pravo rešenje za njegovu zemlju. „S obzirom na to da je sada reč o ilegalnoj prodaji i biznisu, koristilo se svako sredstvo. Dosadašnji model doveo je do pada vrednosti i morala u našem društvu koji je išao toliko daleko da život kao takav više nije imao nikakvu vrednost“, objasnio je nedavno Muhika na zvaničnoj internet-stranici.

Ideja da se umesto jačim kažnjavanjem i nasiljem, na trgovinu drogom reaguje legalizacijom, dolazi u stvari iz jedne inicijative Globalne komisije za politiku suzbijanja droge. Ta organizacija čiji su članovi i bivši generalni sekretar UN Kofi Anan, kao i bivši predsednici Brazila, Kolumbije i Meksika, već godinama se bori umerenim sredstvima protiv organizovanog kriminala i trgovine drogom. Globalna komisija je još 2011. godine proglasila rat meksičke vlade protiv mafijaških kartela neuspešnim i to zbog velikog broja žrtava koje je on doneo. Naime u krvavim borbama između meksičke vojske i narko-kartela, od 2006. godine do danas, stradalo je više od 10.000 osoba. Situacija nije mnogo bolja ni u Urugvaju. U toj zemlji je trenutno svaki treći zatvorenik iza rešetaka zbog prekršaja vezanih za trgovinu ili prodaju droge.

Urugvaj kao primer?

Projekt legalizacije naišao je na odobravanje ne samo u Urugvaju, već i u mnogim drugim zemljama. Tom Kenigs, poslanik stranke Zelenih u nemačkom Bundestagu, uveren je da Urugvaj može i drugima da posluži kao primer. Kenigs dobro poznaje tu problematiku s obzirom na to da je godinama radio za UN u Gvatemali i Avganistanu. „Problem konzumacije droge legalizacijom neće nestati, ali tako može bolje da se kontroliše njena prodaja. Zato prodaja marihuane u posebnim, autorizovanim apotekama, ima smisla. Istovremeno, veoma je važno pojačati prevenciju i informisati stanovništvo“, kaže Kenigs. On tvrdi da su iskustva u drugim zemljama koje su takođe delimično legalizovale drogu, pokazuju da konzumacija nije porasla. Naprotiv, često se čak i smanjila. U Portugaliji, na primer, gde je od 2001. godine dozvoljeno posedovanje određene količine marihuane, konzumacija među mladima smanjila se za 2,5 odsto.

Predsednik Urugvaja Hoze Muhika je za legalizaciju

Predsednik Urugvaja Hoze Muhika je za legalizaciju

Ipak, reakcije iz kabineta nemačke kancelarke po tom pitanju za sada su umerene. „Nemačka za sada sa velikom pažnjom prati aktuelnu situaciju i razvoj po pitanju politike suzbijanja droge u Urugvaju, kao i u drugim južnoameričkim zemljama“, izjavila je Mehtild Dikmans, poverenica savezne Vlade za pitanja konzumacije droge. Ona je, međutim, istovremeno naglasila da u Nemačkoj legalizacija marihuane za sada nije u planu.

„Igramo se vatrom!“

Mnogi stručnjaci iz Latinske Amerike slažu se da bi Urugvaj mogao da bude primer i drugim zemljama u regionu. Međutim, sama urugvajska vlada takve motive odbacuje. Kako je nedavno u razgovoru za špansku novinsku agenciju Efe, naglasio šef urugvajske Komisije za suzbijanje droge Hulio Kalzada, „Urugvaj svojim nastojanjima ne želi da bude primer drugima, već samo da suzbije kriminal“.

I predsednik Muhika se od nedavno po tom pitanju više ne izjašnjava sa toliko euforije. Razlog za to su najnoviji rezultati istraživanja javnog mnjenja koji pokazuju da oko 63 odsto stanovnika Urugvaja nije za legalizaciju. Muhika je i u vezi s tim izjavio da njegova vlada sigurno neće sprovesti legalizaciju ukoliko nema podršku većine u zemlji. Inače, te planove vlade kritikuju prvenstveno pripadnici Katoličke crkve i opozicija. Oni se, navodno, pribojavaju da bi legalizacija marihuane mnoge mogla da navede na konzumaciju tvrđih droga. „Mislim da se igramo vatrom. Veruje se da se legalizacijom marihuane može promeniti aktuelna situacija, ali tako bismo mogli i da se suočimo sa još težom situacijom“, kaže na prime Žerardo Amrilaposlanik opozicione Nacionalne stranke (Partido Nacional) u urugvajskom parlamentu.

Autorke: Klarisa Neher / Željka Telišman
Odgovorni urednik: Ivan Đerković