1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Led se topi, vadićemo naftu!

Sve ima svoje mane, ali i prednosti. Zahvaljujući otopljavanju, u doglednoj budućnosti biće moguća eksploatacija prirodnih bogatstava i tamo gde to do nedavno niko nije mogao da zamisli - na Zemljinim polovima.

default

Led sve tanji...

Još je blago pod večitim ledom Severnog pola, ali, sa otapanjem ledenog pokrivača, sve su veće i šanse da se to blago iskopa. Američki naučnici smatraju da se u Lomonosovljevom grebenu, koji se proteže od Grenlanda do istočnog Sibira, i prolazi tačno ispod Severnog pola, nalazi četvrtina svetskih zaliha nafte i zemnog gasa. Herman Rudolf Kudras, koji je dugo radio u Saveznoj kancelariji za geološke nauke i sirovine u Hanoveru, na to gleda sa skepsom.

„Ta tema se preuveličava. Unutar 200 nautičkih milja granice između Rusije, SAD i Kanade, svakako ima nafte i zemnog gasa, ali veliko je pitanje šta se nalazi iza tog pojasa.“

Gvozdene rude ima, uglja - takođe. Što se tiče drugih rudnih bogatstava, poput nikla, bakra ili platine, o njihovoj količini i rasprostranjenosti može samo da se nagađa. Da bi se došlo do tačnijih podataka, mora da se buši, ali to je veoma skupo. To je problem sa kojim će morati da se suoče zemlje koje budu želele da eksploatišu Severni pol, kaže stručnjak nemačkog Saveznog ureda za geološke nauke i sirovine, Kristijan Rajhert:

20.06.2008 projekt zukunft karte nordpol eng

...nafta sve bliža.

„Dubina mora je oko 4.000 metara, to je na tehničkom planu novo područje kojim još ne vladamo. Ne zna se ni koliko duboko će morati da se buši. Sve će to mnogo koštati. Da bi se investicija isplatila, cene energenata bi za potrošače morale da budu veoma visoke.“

„Zlatna groznica“

I pored toga, pet zemalja koje pretenduju na bušenje po Severnom polu – SAD, Kanada, Rusija, Danska i Norveška, već su u „zlatnoj groznici“. One imaju prava da istražuju i buše u pojasu od 200 nautičkih milja od svojih obala, ali neki žele da prošire to područje. Stručnjak za pomorsko pravo Aleksander Presl o tome kaže:

„Ono što Rusija trenutno pokušava, a to rade i drugi, jeste da dokaže da je mnogo šire područje pod morem praktično deo kopnene kontinentalne ploče koja je prirodan nastavak njene teritorije.“

Kada je reč o Južnom polu, prema međunarodnom ugovoru potpisanom 1. decembra 1959, sve kopnene i ledene površine južno od 60. stepena geografske širine su područja nad kojima niko nema državni suverenitet. Postoji i Protokol o zaštiti Južnog pola prema kome je tamo zabranjeno svako kopanje do 2041. godine.

Autori: Juta Vaserab / Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

  • Datum 30.11.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Kkkg
  • Datum 30.11.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Kkkg