1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Lečenje Parkinsonove bolesti

U toku su nova istraživanja o mogućnostima korišćenja matičnih ćelija u lečenju Parkinsonove bolesti

Uzrok Parkinsonove bolesti je poznat – reč je o izumiranju ćelija u delu mozga koji se naziva substancia nigra, crnom jezgru našeg mozga.Lekari te ćelije nazivaju dopamin matičnim ćelijama, u pitanju su ćelije mozga koje potiču od matičnih ćelija koje se diferenciraju u različitim pravcima, a ove koriste dopamin za prenošenje poruka.Konvencionalna terapija protiv izumiranja tih ćelija sastoji se u dodavanju dopamina, kaže Ridiger Hilker sa Univerzitetske klinike u Kelnu.Hilker kaže:

„Reč je o lekovima koji sadrže dopamin koji preko želuca i creva stiže do mozga i tamo nadoknadjuje nedostatak ove supstance.Ima i drugih lekova koji sadrže druge supstance koje se vezuju za ćelije mozga na koje inače deluje dopamin“.

Za sada, Parkinson je neizlečiva bolest.Moguće je samo otklanjati simptome na taj način što se spolja unose supstance koje nedostaju i tako se bar ublažavaju nevolje pacijenata.Te supstance predstavljaju protezu za mozak, kao što postoje proteze za ruku ili nogu.

Na univerzitetu u Getingenuu toku je istraživački projekat koji se bavi ne uklanjanjem simptoma, nego uzrocima Parkinsonove bolesti.Šef projekta je profesor Valter Paulus koji kaže:

„Takozvanom terapijom zamene ćelija, dakle transplantacijom ćelija koje mogu ponovo preuzeti izgubljene funkcije, neki od tih simptoma uspešno se otklanjaju.Današnja istraživanja usmerena su na to da se nadju drugi putevi dobijanja ćelija i jedan od tih postupaka moglo bi biti korišćenje takozvanih embrionalnih matičnih ćelija koje bi se onda po želji razmnožavale i predstavljale takoreći neisrpan izvor za tu proceduru“, kaže Paulus.

Cilj istraživanja jeste da se utvrde sve mogućnosti primene matičnih ćelija u lečenju Parkinsonove bolesti.Te ćelije služile bi kao elementi za razvoj nervnih ćelija koje bi se onda samostalno stvarale u telu pacijenta i zamenjivale one odumrle.

Inače, Parkinson nije ograničen samo na odredjene delove sveta, nego se bolest pojavljuje svuda što, prema Paulusovom mišljenju, ukazuje da je reč o genetskom defektu.

Inače, lečenje matičnim ćelijama koje sadrže dopamin biće eventualno moguće za pet do sedam godina.Iako je to još dosta daleko, profesor Paulus smatra da ima razloga za nadu i kaže:

„Dijagnoza je svakako nevesela za pacijenta, ali za utehu može da posluži činjenica da smo lekovima uspevali da pacijente gotovo vratimo u prvobitno stanje.Dakle, i po deset godina im je tako dobro da ni okolina ne primećuju da boluju od Parkinsona i tek u kasnoj fazi, kada odumire sve više ćelija, dolazi do komplikacija koje su se, na primer, pojavile u poslednjoj fazi života pape Jovana Pavla Drugog“, kaže profesor Valter Paulus.