Lavrov u Berlinu

Odnosi izmedju Moskve i Berlina su postali komplikovaniji pod kancelarkom Angelom Merkel. Iako prilikom obraćanja novinarima pred kamerama sa šefom ruske diplomatije ništa nije rečeno - Merkelova i njena vlada se kritički odnose prema ruskoj podršci beloruskom diktatoaru Aleksandru Lukašenku. Ser Šef nemačke diplomatije Frank Valter Štajnmajer, svom kolegi po dužnosti Sergeju Lavrovu, prethodno je to jasno stavio do znanja. Lavrov je Belorusiju i Ukrajinu postavio na isti nivo.

„Najnoviji rezultati izbora u Belorusiji i Ukrajini odražavaju volju naroda u tim državama. Druge zemlje bi trebalo da poštuju te rezultate i smatraju ich za osnove odnosa prema Minsku i Kijevu. Sve je u redu dok se poštuje načelo ne mešanja u unutrašnje stvari drugih država“, izjavio je šef ruske diplomatije.

Tom mišljenju suprotstavio se Štajnmajer i naglasio kako u izborima u ove dve zemlje postoje bitne razlike.

„Izbori u Ukrajini održani su prema medjunarodnim standardima, dok se izbori u Belorusiji ne mogu tako vrednovati. I zbog toga Nemačka je izrazila otvorenu zabrinutost i upozorenje, koje nije mešanje u unutrašnje prilike, već zahtev da se Belorusija orijentiše prema postojećim medjunarodnim standardima.“

Očigledna je medjutim bila usaglašenost mišljenja kada je reč o Iranskom atomskom programu. Sa podrškom Rusije Savet bezbednosti UN-a pre nekoliko dana je izradio dokument u kojem se od Irana zahteva neodložna saradnja kroz povratak pregovorima. Štajnmajer:

„Mi smo zajednički konstatovali, da Iranska strana sada mora da reaguje na i pošalje nedvosmislen signal da je spremna da se vrati pregovaračkom procesu.“

U razgovoru sa nemačkim ministrom odbrane Jungom, bilo je reči o zajedničkim bezbednosnim interesima, kako je to Lavrov saopštio:

„Diskutovali smo o tome kako će nemačko ruska saradnja osnažiti stabilizaciju prilika u Avganistanu, kao i za naše napore u nalaženju rešenja u sukobu oko iranskog atomskog programa. Mi smo takodje i razgovarali i o našim ličnim interesima kada je reč o bezbednosti i garancijama vezanim za transtormaciju Nato Trupa i njihovom grupiranju u Evropi.“

Medju zvaničnicima u Berlinu, nije shvaćeno zbog čega se ruska strana oseća zabrinutom za svoje bezbednosne interese zbog procesa širenja Nato saveza.