Lavrov ohrabrio Asada | Izbor iz štampe | DW | 11.02.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Lavrov ohrabrio Asada

Nemačka bi mogla mnogo više da učini u pružanju pomoći građanima Sirije, piše "Noje vestfeliše cajtung". Grčka bez pritiska ne može da krene napred, ocenjuje "Mitelbajeriše cajtung".

Noje vestfeliše cajtung piše:

In this photo released by the Syrian official news agency SANA, Syrian rescue workers remove wreckage from a destroyed building at a security compound which was attacked by an explosion, in the northern city of Aleppo, Syria, on Friday Feb. 10, 2012. Two explosions targeted security compounds in the northern Syrian city of Aleppo on Friday, state media said, causing an unspecified number of casualties in a major city seen as key to President Bashar Assad's grip on power. (Foto:SANA/AP/dapd)

Građanski rat u Siriji

„Bašar al-Asad nastavlja raketama i granatama da napada svoj narod. Posebno je dramatično u Homsu. Asad se ne obazire previše na proteste međunarodne zajednice, između ostalog i zato što svet nije jedinstven. Kina i Rusija su sprečile donošenje osude u Savetu bezbednosti UN. Ruski ministar spoljnih poslova Lavrov posetio je Damask i očigledno da je to na Asada delovalo ohrabrujuće. Nije ni čudo, jer Moskva i dalje naoružava Siriju.

Nemačka savezna vlada, kao i ministar spoljnih poslova Gido Vestervele u ovom konfliktu su na strani zapadnih saveznika. To je već dobra vest, jer je u slučaju Libije izgledalo kao da je Nemačka radije na strani Rusije i Kine. Ipak, savezna vlada bi mogla mnogo više da uradi. Pitanje je da li postoji način da humanitarna pomoć i hitno potrebni lekovi dođu do Sirije. Ispravno bi bilo i kada bi Nemačka što pre donela odluku o ukidanju zabrane ulaska izbeglica iz Sirije. I na diplomatskom nivou bi moglo mnogo više da se učini. Upravo Nemačka, koja neguje dobre odnose sa Rusijom mogla bi da utiče na razmišljanje Kremlja. U tom zadatku savezna kancelarka bi lično morala energično da podrži ministra inostranih poslova“.

Napred samo pod pritiskom

Pod naslovom „Ide samo pod pritiskom“, Mitelbajeriše cajtung donosi komentar o situaciji u Grčkoj: „Političari u Atini su primorani da se povinuju zahtevima evro-grupe. Pojedini predstavnici vlade to više ne žele. Međutim, Grčkoj je neophodna finansijska pomoć partnera iz EU, kako bi stekla poverenje privatnih poverilaca. Grci imaju šansu samo ukoliko dovoljno banaka i privatnih investitora sledećih sedmica podrži Međunarodni monetarni fond, i bude spremno da otpiše polovinu atinskog duga. Evro grupa će naravno nastaviti da raspravlja o preostalim kreditnim ratama iz paketa pomoći. Bez pritiska Grci očigledno ne mogu da krenu dalje.“

Napuštanje evrozone bilo bi opasno

ARCHIV - Illustration - Euro-Geldscheine fallen am 26.01.2012 auf eine griechische Fahne. In Athen wird intensiv nach Wegen zur Rettung Griechenlands vom finanziellen Untergang gesucht. Die Bundesregierung hat von Griechenland verbindliche und rasche Zusagen zum umstrittenen Sparprogramm gefordert. «Griechenland muss handeln, und Europa wartet auf griechische Entscheidungen», sagte der Parlamentarische Staatssekretär im Finanzministerium, Kampeter (CDU), am Donnerstag (09.02.2012) in Berlin im Bundestag. «Der Fortschritt in den letzten Wochen auf griechischer Seite war unzureichend.» Foto: Oliver Berg dpa +++(c) dpa - Bildfunk+++

"Najpametnije i za samu Grčku da ostane u evrozoni"

Prema procenama Heninga Fepela, stručnjaka za ekonomiju sa Instituta za svetsku ekonomiju iz Hamburga, zemljama članicama Evropske unije ne preostaje ništa drugo nego da i nadalje finansijski pomažu Grčku, piše Zarbriker cajtung: „Obezbeđivanje solventnosti Grčke, baš kao i sprovođenje strukturnih reformi – koštaju mnogo novca, koji Grčka sama nikada ne bi bila u stanju da obezbedi“, ocenjuje Fepel za Zarbriker cajtung. „Izlazak Grčke iz evrozone mogao bi opasno da deluje na druge finansijski ugrožene zemlje kao što je recimo Portugal. U tom slučaju bi spasavanje evra postalo još skuplje. I za samu Grčku bi ostanak u evrozoni bio ekonomski gledano najpametniji, jer je na taj način lakše računati na međunarodnu pomoć“.

Vestdojče cajtung: „Nemoć raste na sve strane: Sa jedne strane su Grci, koji osećaju sve veći pritisak donatora, a sa druge su zemlje EU, koje u poslednje dve godine sa milijardama evra pokušavaju grčke pacijente ponovo da dignu na noge – do sada međutim bezuspešno. Frustracija spasilaca evra je velika. Zaoštravanje situacije neće biti od koristi, baš kao ni zahtevi da Grčka izađe iz evrozone. To bi za sve bilo mnogu skuplje“.

Priredio: Boris Rabrenović

Odg. urednica: Ivana Ivanović

  • Datum 11.02.2012
  • Ključne reči svet
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/141qo
  • Datum 11.02.2012
  • Ključne reči svet
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/141qo