1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Lampioni, kuvano vino i guščije pečenje

Martinstag – dan svetog Martina pada 11. novembra i slavi se širom Nemačke, ali i u nekim drugim zemljama. Proslava je vezana za mnoge običaje, kao što su večernja povorka sa lampionima, logorska vatra i guščije pečenje…

default

Proslava danas Svetog Martina u Nemačkoj

Sveti Martin je jedan od najvećih svetaca katoličke crkve, a poštuju ga i evangelisti, pravoslavci i anglikanci. Martinstag odnosno dans Svetog Martina svojevremeno je označavao početak 40-dnevnog posta pred Božić. Danas na to više podseća početak karnevala koji takođe pada 11. novembra. Čitav folklor proslave zasniva se na legendi o Svetom Martinu.

Legenda

Sveti Martin rođen je 316. ili 317. godine u današnjoj Mađarskoj kao Martinus, sin rimskog oficira. Po želji oca, sa 15 godina i sam je postao vojnik i to u gardi cara Konstantina Drugog u Milanu, gde je tada bila prestonica Zapadnog rimskog carstva. U Italiji je došao u kontakt sa hrišćanstvom. Posle 40 godina vojne službe, potpuno se predao veri, bio protiv svoje volje biskup grada francuskog Tura gde je u 81. godini umro i gde je 11. novembra sahranjen.

Sankt Martin Laterne

Deca nose lampione na dan Svetog Martina

Sveti Martin je zaštitnik putnika, vojnika, konjanika, siromaha, prosjaka, izbeglica i zatvorenika. Po legendi, jedne hladne zimske noći naišao je na čoveka u ritama, skoro golog i presekavši mačem svoj ogrtač rimskog vojnika, podelio ga sa siromahom. Zbog toga je Sveti Martin pre svega simbol dobročinstva i milosrđa.

Povorka sa lampionima

Sveti Martin se ne slavi svuda istog dana i na isti način, ali zajedničko je nekoliko običaja. Neizostavna je večernja povorka na čijem čelu je konjanik na belom konju u odeći rimskog vojnika sa crvenim ogrtačem. Za njim idu deca sa lampionima i odrasli sa bakljama pevajući praznične pesme.

Lampioni - ponos malih vlasnika, nastali su na časovima likovnog u školi ili u vrtićima. Ranije su papirne rukotovorine visile na drvenom prutu i bile iznutra osvetljene pravom svećom, a danas je to uveliko zamenjeno nečim što liči na malu pecaljku, koja umesto udice ima lampicu.

Na najvećim povorkama bude i po 4000 ljudi koji se na kraju okupe oko velike logorske vatre i piju kuvano vino dok deca jedu pecivo sa suvim grožđem. Pre nego što se vrate kućama deca obilaze komšiluk i pevajući traže da im se udeli nešto slatkiša.

Guščije pečenje

Sankt Martin Sanktmartinszug Flash-Galerie

Kada se ulični deo proslave završi kod kuće ili u restoranu se jede guščije pečenje, obično garnirano sa slatkim varivom od crvenog kupusa i crnog vina i knedlama.

Neki kažu da je obedovanje ovako teškog masnog jela označavalo početak 40-dnevnog posta pred Božić, a drugi da je sredinom novembra padao dan, kada su seljaci morali da plate svoju desetinu, svoj porez. To su uglavnom činili u naturi, između ostalog i guskama koje bi bilo teško hraniti preko zime.

A treći kažu da se Sveti Martin kada su mu saopštili da su ga izabrali za biskupa, sakrio među guske, pa se u njegovu čast, ta perad u novembru naveliko lišava života da bi se našla na svečanoj trpezi.

Autorka: Dijana Roščić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

  • Datum 11.11.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Q5za
  • Datum 11.11.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Q5za