1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Laka zarada uz otrov u hrani

Potrošači su gotovo otupeli posle niza skandala sa otrovima u hrani, piše nemačka štampa povodom najnovijeg skandala – sa dioskinom u stočnoj hrani. A u stvari, to je moglo lako da se spreči, samo da se htelo…

default

Jedna firma prodavala je stočnu hranu zagađenu dioksinom, tako da su zagađeni i jaja i meso sa više farmi

List Ekspres piše:

„Mi potrošači gotovo da smo otupeli posle niza skandala sa otrovima u hrani. Sada je dioksin iz otpada od proizvodnje biodizela pokvario uživanje u jajima za doručak. Zaklane su hiljade kokošaka, zatvorene su mnoge farme. Šteta se meri milionima evra, potrošači su u nedoumici i to samo zbog toga što je, prema svemu sudeći, u poslu sa stočnom hranom lako zaraditi silan novac koristeći i otrovne sastojke.

Ministarka u zemaljskoj vladi Ilse Ajgner sa razlogom kaže: ’To je slučaj za pravosuđe’. Međutim, to je i više od toga – to je strukturalni problem, jer vlasti uvek kasne za kriminalcima zbog toga što se ne primenjuju odgovarajuće mere kontrole. Pri tom postoje sasvim jednostavni načini da se stane na put prevarantima – u ovom slučaju bilo je moguće obojiti masti iz proizvodnje biodizela koje nisu za upotrebu i to oni koji brinu o zaštiti potrošača odavno traže. U tom slučaju niko ne bi mogao da se pravda da je u pitanju ljudska greška i da je neko ’pobrkao“ sirovine’, piše „Ekspres“

griechisch-türkische Grenze

Grčki policajci na granici sa Turskom

Ograda između Grčke i Turske ne rešava problem

Povodom odluke Grčke da duž granice sa Turskom podigne ogradu dugu 200 kilometara kako bi se sprečio dolazak ilegalnih useljenika list Noje osnabriker cajtung piše:

„Ilegalno useljavanje za svaku državu predstavlja ozbiljan problem. Svakog dana na istočnu granicu Grčke stiže novi talas migranata, među njima ima i kriminalaca. Međutim, podizanjem ograde, bila ona duga 200 ili 12 kilometara, problem se ne rešava, a među izbeglicama biće pogođeni najsiromašniji.

Ukoliko Grčka zaista podigne ogradu duž reke Evros jedna članica EU izolovaće se kako ne bi pružila humanitarnu pomoć. To što poverenik za zaštitu građana Hristos Paputsis pominje ogradu između SAD i Meksika kao primer, samo je loš vic. Na toj granici Amerikanci se već godinama bore protiv kriminala – koliko neuspešno, toliko i problematično.

U slučaju Grčke Evropska komisija upire prst u Atinu, mada bi se sama morala osetiti prozvanom. Nije dovoljno podsećati da je svaka zemlja sama nadležna za granice i dodelu azila. Hitno su potrebni jedinstveni standardi postupanja sa ilegalnim useljenicima i izbeglicama, kao i dogovor o podeli tereta pomoći. Da se i ne pominje da je potrebna odgovarajuća politika pomoći za razvoj – masovna grobnica Sredozemlje podseća na tu obavezu“, piše list „Noje osnabriker cajtung“.

Temom se bavi i list Rajniše post koji piše:

Grenze zwischen Mexiko und den USA Tijuana

Ograda između SAD i Meksika

„Ranije, na to pomalo zaboravljamo u Evropi kojom slobodno putujemo, na svakoj granici su bile rampe, a na nekim granicama i žičane ograde. To je bila nespektakularna normalnost. Sada grčka vlada glasno razmišlja o postavljanju ograde duž granice sa Turskom. I šta se dešava? Evropska komisija se mršti. A pri tom je upravo Brisel kritikovao Grke da se premalo trude da zaustave ilegalno useljavanje.

Organizacije za zaštitu ljudskih prava se vajkaju da Evropska unija zatvara vrata siromašnim sveta. Pri tom Unija to čini već odavno i u tome sarađuje sa likovima kao što je libijski diktator Gadafi koji dobija novac da spreči potencijalne useljenike da stignu do Evrope. Moguće je da su u Atini, najavljujući ogradu, imali i neke zadnje misli kada je o Turskoj reč. Ali Ankara dugo nije pokazivala neki interes za ilegalne prelaske granice. Naravno, tačno je i da ograda dugoročno ne rešava problem ilegalnog useljavanja. Uprkos tome, problem se mora na neki način rešavati – sada i ovde“, upozorava list „Rajniše post“.

Sudbinska godina za evro

Bulgarien Karikatur von Anatoliy Stankulov Euro Krise

Traži se lek za evro

List Merkiše odercajtung bavi se sudbinom evra i piše:

„Ekonomski stručnjaci smatraju da su pojedine članice evrozone u krizi, ali ne i evro. To je i tačno, i pogrešno. Da, pojedine zemlje su živele preko mogućnosti. Ali kako svih 17 članica evrozone sedi u istom čamcu, sve imaju problem. Preostaju dve mogućnosti: bilo bi moguće prihvatiti stroga pravila koja predviđaju i istupanje ili isključivane iz evrozone. Ili se može i dalje živeti od krize do krize. A Nemci, Francuzi, Holanđani i Austrijanci plaćali bi uvek iznova za greške partnera. Sve dok se i sami ne bi našli pred finansijskom i političkom katastrofom“, piše list „Merkiše odercajtung“.

O evru piše i list Zidojče cajtung:

„Zajednička valuta trenutno je najveći rizik ne samo za nemačku privredu. I 2011. biće verovatno sudbinska godina za evro. Ukoliko tokom sledećih šest do devet meseci uspe odbrana Španije, ukoliko se ’kišobran za spasavanje’ pokaže kao uspešan i ako se sprovedu neophodne reforme evropskog pakta o stabilnosti onda je evro spasen. Ukoliko sve to ne uspe Nemci mogu da zaborave na sve dobre prognoze.

Zabrinutost za novac ne ograničava se samo na televizijske tok-šou emisije. Cena unce zlata bila je krajem godine 1405 dolara, to je blizu rekorda. A zlato je u finansijskom svetu pouzdano merilo stepena straha“, piše „Zidojče cajtung“.

Pripremio: Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

DW.COM

  • Datum 05.01.2011
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Qndg
  • Datum 05.01.2011
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Qndg