1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Lakše do posla u EU

Svi građani Evropske unije teoretski imaju pravo da rade u bilo kojoj od 27 država članica. Ali često je teorija jedno, a praksa drugo. Sada bi taj problem trebalo da reši Brisel.

U pojedinim slučajevima nije priznato svedočanstvo, kod nekih je problem u (ne)znanju jezika. Ima mnogo razloga zbog kojih građani Evropske unije ostaju u svojim domovinama, uprkos nezaposlenosti i činjenici da se u drugim zemljama traži stručna radna snaga. Evropska komisija želi da reši taj problem, pa je evropski komesar za zapošljavanje i socijalna pitanja Laslo Andor objavio predlog smernica koje bi olakšale pronalaženje posla unutar EU.

Andor zahteva da države-članice ubuduće moraju da imaju kancelarije u kojima će moći da se informišu ne samo svi oni koji traže posao, već i preduzeća. Osim toga, sindikati i slične organizacije imali bi pravo da zastupaju strane radnike pred sudovima i vlastima ukoliko se, na primer, osećaju diskriminisani.

Samo tri odsto zaposlenih van domovine

Povod za taj predlog je visoka stopa nezaposlenosti u članicama Unije koje su zapale u duboku krizu. Prema podacima zavoda za statistiku Evropske unije – „Eurostata“ iz februara, u Grčkoj je nezaposleno 26,4 odsto stanovnika, u Španiji 26,3 procenta, a u Portugaliji 17,5 odsto. Kriza je posebno pogodila mlade. U Grčkoj i Španiji je bez posla više od polovine osoba mlađih od 25 godina. U Portugaliji, Italiji i Slovačkoj nezaposlena je trećina mladih.

Komesar Andor želi da olakša zapošljavanje

Komesar Andor želi da olakša zapošljavanje

„Očekuje se da će sada nezaposlenost u zemljama pogođenima krizom biti smanjena zahvaljujući mobilnosti radne snage“, kaže za DW Herbert Briker iz Instituta za tržište rada i istraživanje zapošljavanja (IAB). No, to se očekivanje do sada očigledno nije ispunilo. Jer ljudi, bez obzira na krizu, najčešće ostaju u svojoj domovini. Samo tri odsto Evropljana radi u nekoj drugoj zemlji.

Doduše, broj doseljenika iz Španije, Italije i Portugalije u Nemačku znatno je porastao, ali je, ako se u obzir uzme visoka nezaposlenost, još uvek „zanemarljivo mali“, ističe Herbert Briker. On kaže da u Nemačku pre svega stižu građani istočnoevropskih zemalja. Recimo, u Rumuniji i Bugarskoj plate su znatno niže nego u Nemačkoj, pa je zato ta zemlja onima koji su u potrazi za poslom naročito atraktivna.

Strah od birokratije

Oko predloga poverenika Andora mišljenja stručnjaka su podeljena. „U načelu je to pravi put da se osigura transparentnost na tržištu rada. Ali ne očekujem znatan porast mobilnosti radne snage“, ocenjuje Herbert Briker. Osim toga, on dodaje da je pojedine tačke predloga, poput odredbe da se konkursi za posao objavljuju na engleskom ili nekom drugom stranom jeziku, vrlo teško ispuniti.

Nemačkoj je potrebna stručna radna snaga

Nemačkoj je potrebna stručna radna snaga

„S naše tačke gledišta važno je da se sloboda kretanja koristi, upravo ako se uzme u obzir nedostatak stručne radne snage u nemačkim firmama. Tu je doseljavanje jedna od mogućnosti“, kaže Štefan Hardege iz Nemačke industrijske i trgovinske komore. No, on istovremeno upozorava na opasnost od preteranog regulisanja. „Zakon ne sme da stvara još veću birokratiju. O tome zemlje moraju da odlučuju samostalno. To ne sme da stiže iz EU“, smatra Hardege.

Pomoć doseljenicima

Svuda, pa i u Nemačkoj, postoje razni načini pomoći državljanima drugih članica Evropske unije koji traže posao. Tako tzv. „Centar za dobrodošlicu“ (Welcome Center) u Hamburgu na posebnoj internet-stranici objavljuje odgovore na najčešća pitanja vezana za život u tom gradu. Tu su obuhvaćene različite teme: od pronalaženja stana, preko dečijeg dodatka, pa sve do školstva.

Drugi se pak, o mogućnostima, informišu kod kuće. Kancelarija za obrazovanje bavarske privrede predstavila je svoj program nezaposlenim mladima u Madridu. Bavarci, osim kurseva nemačkog jezika i školovanja, nude i posrednike sa znanjem španskog jezika koji mladima pomažu u potrazi za stanom i rešavanju administrativnih pitanja. Te ponude u Španiji izazivaju veliko interesovanje.

Autorke: Štefani Hepner / Andrea Jung-Grim
Odgovorni urednik: Ivan Đerković