Lakše do posla negovatelja u Nemačkoj

U Staračkom domu „Bodelšving“ u Erlangenu može se čuti mnogo stranih jezika. Trećina od 110 negovatelja, koliko ih radi u toj ustanovi stranog je porekla. To znači da je taj starački dom „u trendu“. Negovatelji iz inostranstva bi, naime, ubuduće trebalo da popune rupe u kadrovskom sektoru takvih institucija. To je dobra stvar, smatra direktroka doma „Bodelšving“ Friderike Lojte u razgovoru za DW: „Sve više ljudi o kojima se staramo i sami su stranci. Oni mogu da profitiraju od toga što ćemo imati negovatelje iz raznih zemalja koji govore njihov maternji jezik.“ No, jedno se ne sme zaboraviti, upozorava: „Strani negovatelji moraju da budu spremni da nauče jezik, i to u dogledno vreme.“

Nemački za šest meseci

Termin „dogledno vreme“ sada je definisalo i bavarsko Ministarstvo za socijalnu politiku – šest meseci. Do sada je strano kvalifikovano osoblje u bavarskim domovima za stare moglo da radi u svojoj struci samo ako ima znanje jezika na nivou B2 – što znači da još ne može tečno da se sporazumeva. Oni negovatelji čije je znanje nemačkog bilo na još nižem nivou – B1, što znači minimalno, osnovno poznavanje nemačkog, mogli su da rade samo kao pomoćno osoblje.

„Do sada smo stručnom osoblju omogućavali da privremeno radi ako zadovoljava nivo B1“, objašnjava portparol ministarstva Maksimilijan Gribl“, ali s tom novinom omogućavamo kvalifikovanim negovateljima da od početka rade na mestu u skladu s njihovim kvalifikacijama.“ Pokrajinska vlada je prole nedelje informisala nadležna strukovna udruženja i institucije o novom pravilu. Osnovni jezički prag za ostvarivanje radnog odnosa u staračkim domovima, bavarsko Ministarstvo ne misli, međutim, da snižava. „Komunikacija i jezik ključni su preduslovi za kvalitetnu negu, iako treba uzeti u obzir da je sve više osoba stranog porekla kojima je potrebna nega“, kaže Gribl.

Kritika kolega na internetu

Nisu, međutim, baš svi oduševljeni novitetima. Negovatelji na „Fejsbuku“ diskutuju, i složni su u mišljenju da negovatelj ne može da radi u nekom nemačkom staračkom domu, a da ne može pošteno da se sporazume sa štićenicima doma. „Zamisli da je tebi potrebna pomoć i da te niko ne razume“, piše tako jedan učesnik diskusije na društvenoj mreži. I direktorki ustanove u Erlangenu Frideriki Lojte jasno je da se od staraca u domovima ne može očekivati da govore engleski, grčki, italijanski, španski ili srpski.

Kai A. Kasri, pokrajinski predsednik Saveznog udruženja za privatne ponuđače socijalnih usluga (bpa) je, međutim, veoma zadovoljan odlukom nadležnog Ministarstva. „Do sada nismo imali nikakav manevarski prostor jer je nivo B2 vrlo visok“, kaže on u razgovoru za DW.

Do sada su kvalifikovani negovatelji iz inostranstva u Bavarskoj učili nemački paralelno uz posao. Nakon što bi položili ispit na testu za nivo B2, mogli su da rade u statusu negovatelja i da budu bolje plaćeni. Kasriju, međutim, i dalje smeta rok postavljen za svladavanje nemačkog. Šest meseci je suviše malo, tvrdi on.

Bez znanja jezika nema kvalitetne nege

Da bi novi sistem urodio plodom, kvalifikovani negovatelji iz inostranstva moraju da budu spremni da nauče nemački. I tu Friderike Lojte vidi problem: „Kada jednom dobiju radno mesto, onda se smanji motivacija za učenje jezika.“ Sledeći problem bi mogao da bude test jezika Gete-Instituta koji nije prilagođen potrebama negovateljske svakodnevice. „U Hesenu je to mnogo bolje rešeno“, ukazuje Kai A. Kasri. Tamo kvalifikovani negovatelji ne moraju u početku da rade kao pomoćno osoblje čak i ako raspolažu samo sa osnovama nemačkog, već idu na kurs na kojem ih kolege podučavaju u ciljanoj i na praksu orijentisanoj terminologiji. „To je odličan koncept“, smatra Kasri.

Uprkos kritičnom stavu prema (pre)kratkom roku za savladavanje nemačkog, Kasri smatra da će novo pravilo u Bavarskoj privući mnoge negovatelje iz inostranstva: „Konačno možemo kolege iz inostranstva da plaćamo isto kao i ljude iz Nemačke.“ A kvalifikovani negovatelji, koji prema Kasrijevim rečima, uglavnom dolaze iz južne Evrope, Nemačkoj su preko potrebni.

Atraktivne plate

Direktorka doma u Erlangenu ne veruje da bi trebalo povećati plate negovateljima i tako regrutovati više kvalifikovanog osoblja u sopstvenoj zemlji. „Mladi koji se još školuju dobijaju u prvoj godini 900 evra burto, kada završe obuku oko 2.500“, kaže Friderike Lojte. Ona smatra da to nije neatraktivno za mlade ljude i veruje da je ključ u pozitivnijem predstavljanju zanimanja negovatelja.

Autori: Kristijan Ignaci / Dunja Dragojević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković