Kurdi i aleviti ne veruju Erdoganovim reformama

Zagarantovane religijske slobode i sloboda govora, kao i jačanje prava manjina u Turskoj – prema najavama turskih medija to su centralni sadržaji reformskog paketa konzervativne vlade Redžepa Tajipa Erdogana, koji bi najverovatnije trebalo da bude predstavljen danas (30.9). Listovi bliski vladi, poput „Sabaha“ i „Jeni Safaka“, te najavljene reforme nazivaju „drugom tihom revolucijom“.

Taj pojam aludira na brošuru koju je nedavno objavilo jedno odeljenje turskog Ministarstva unutrašnjih poslova i to pod naslovom „Tiha revolucija“. U toj publikaciji „saželi smo koje korake je vlada u proteklih jedanaest godina preduzela u ime demokratizacije“, kaže vicepremijer Bešir Atalaj. On je član povereništva koje je izradilo reformski paket.

Kurdi ne očekuju nikakva „čuda“

Međutim, na pojedine odredbe tog paketa, koje su još pre njegovog zvaničnog objavljivanja dospele u javnost, kurdska Stranka mira i demokratije (BDP) gleda skeptično. Kažu da im se ne čini verodostojnim najavljeno proširenje prava manjina, kao što je na primjer pristup nastavi na maternjem jeziku. Oni, kako je rekao njihov portparol, ne očekuju nikakva „čuda“ za Kurde.

Skepsa Kurda mogla se osetiti i na kurdskom kulturnom festivalu u Dortmundu 22. septembra. Selahatin Demirtaš, zamenik predsednika stranke BDP u Dortmundu je izjavio: „I premijer Erdogan, ali i njegovi portparoli kažu: 'Pripremljeni paket je poput čuda i pun iznenađenja. Svi će ostati bez teksta.' Ali, umesto toga, očekujem da ću ostati bez teksta zbog nedovoljnog demokratskog razumevanja vlade.“

Kurd Jašar Akangun koji živi u Nemačkoj, sa pažnjom je pratio Demirtašov govor. On deli njegove sumnje i kaže da Kurdi ne polažu velike nade u Erdoganov paket demokratizacije.

Razočarenje kod Alevita

Mnogi Kurdi u Turskoj strahuju da se njihova velika očekivanja od Erdoganovog paketa, neće ispuniti u dovoljnoj mjeri, kaže Mehmet Kaja, predsednik Centra za socijalna istraživanja „Tigric“ u Dijarbakiru. No, taj paket je svejedno važan kako bi se nastavio mirovni proces između turske vlade i Kurda, dodaje on. Kaja napominje da itekako treba priznati da je turska vlada u poslednjih desetak godina napravila iskorake po pitanju Kurda.

Od reformskog paketa trebalo bi da profitiraju i Aleviti, koji se u Turskoj smatraju oštećenom i zapostavljenom islamskom zajednicom. Očekuje se da bi vlada mogla da im izađe u susret na području religije, da njihovim duhovnicima, na primer, pruži mogućnost da primaju državne plate, a prostorijama za molitvu da status „verskog i kulturnog centra“.

Šesnaest alevitskih organizacija iz Turske, Evrope, Severne Amerike i Australije je jednom zvaničnom pismu prebacile su turskoj vladi da na alevite gleda kao na neku vrstu sekte – uprkos planiranom paketu demokratizacije.

Manjine nisu saslušane

Husein Mat, predsedavajući Alevitskoj zajednici Nemačke sumnja u iskrenost demokratskih planova turske vlade. On kaže da vlada tokom celog procesa izrade tog paketa nije konsultovala nijednog predstavnika zajednica o kojima se tu radi. „Ni organizacije koje zastupaju interese Alevita, ali ni organizacije drugih manjina, kao na primjer Kurda, nisu informisane o planiranom paketu“, tvrdi Mat.

Državna plata za alevitske duhovnike nije dovoljna, važno je potpuno priznavanje i ravnopravnost alevitske zajednice i svih drugih verskih zajednica u Turskoj, kaže Husein Mat. I İzetin Dogan, predsednik alevitske organizacije „Cem Vakfi“ iz Turske, zahteva od konzervativno-islamske vlade koju predvodi Erdoganova stranka AKP, većinski sunitski orijentisana, da alevitski duhovnici dobiju ista prava kao imami. Osim toga, kaže, veoma važno mu je i da se u školama u Turskoj održava alevitska veronauka.

Autori: Nalan Sipar / Hulija Topcu / Marina Martinović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković