Kupoholičari i kupoholičarke na lečenju

Georg Nojrer je penzioner. Godinama je radio kao službenik u zatvoru i asistent prilikom medicinske obuke kolega. Za to mu je bila potrebna stručna literatura. Ali 57-godišnjak kupovao je još mnogo toga.

„Kupovao sam knjige, stručnu literaturu iz različitih oblasti, medicine, geologije, botanike - sve što se odnosilo na prirodne nauke. Zatim sam kupovao alate, u velikim količinama. I kao treće i veoma važno: fotoaparate.“

Dug zbog kupovanja 100.000 evra

Georg Nojrer je kupovao i kupovao, preko 30 godina. Na kraju više nije bilo novca. Onda je počeo da se zadužuje i, i dalje kupovao kamere, alat i knjige. Porodica se zbog toga raspala. U jednom trenutku njegovi dugovi su iznosili 100.000 evra i njemu je postalo jasno da nešto nije u redu. Otišao je na kliniku da bi se podvrgao terapiji.

„Posle prvih dana, trčkarao sam sa svojim foto aparatom i ljudima pokazivao slike. Terapeut je rekao da će da mi oduzme fotoaparat tokom terapije. Bio sam priteran uza zid. Ne, ne, rekao sam. Ja ću da prekinem terapiju i odem. Tada se terapeut nasmejao i rakao - Sada i sami vidite da ste zavisni.“

Manija kupovanja se sve više širi

Ova bolest ima ime. Zavisnost od kupovanja. Na sreću Goerga Nojrera tada je u Univerzitetskoj klinici u Erlangenu počela da se primenjuje nova terapija protiv zavisnosti od kupovine, ili patološkog kupovanja. On je bio u grupi sa 59 obolelih od istog sindroma. Muškarci su bili u manjini. Bilo je 9 muškaraca i 51 žena. Dr. Astrid Miler rukovodila je studijom.

Tačan broj ljudi koji prisilno kupuje u Nemačkoj nije poznat. Manija kupovanja se sve više širi. Šest do osam odsto – to bi bio broj od više miliona ljudi koji je na ivici manije kupovanja. Teško je ustanoviti kada zavisnost ili problem počinje i šta bi bilo normalno. Ali ako partner ili prijateljica kupuje toliko da potom nastaju velika osećanja krivice – tada je slučaj već sazreo za psihologa. Pomoć je moguća samo uz terapiju ili grupnu terapiju za samopomoć.