Kulturno blago u opasnosti od rata | Mozaik | DW | 09.09.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Kulturno blago u opasnosti od rata

Stanje u Siriji i dalje je krajnje ozbiljno. Pored ljudskih života ugrožene su i stotine neprocenjivo vrednih kulturnih dobara koja bi mogla da budu uništena. Ako već nisu. Unesko pokušava da spasi što se spasiti može.

Dok svet pokušava da reši dilemu treba li se međunarodna zajednica da se umeša u rat u Siriji kako bi se sprečile dalje ljudske žrtve, rasprava o materijalnim gubicima nije u centru pažnje. Ali bogato kulturno nasleđe koje se u toj zemlji uništava svejedno je važno za celokupno čovečanstvo. Generalna sekretarka Uneska Irina Bokova je nedavno upozorila na taj aspekt sukoba u Siriji, ističući da to ne znači da ona time želi da umanji važnost humanitarne tragedije. Uništavanje kulturnog nasleđa je „deo humanitarne katastrofe u Siriji“, rekla je ona.

Bombe, puške i lopovi

Tri tipa štete počinjena su nad sirijskim kulturnim dobrima. Kao prvo, oružani sukobi oštetili su stare gradove i lokacije. Uništene su istorijske građevine, posebno u gradovima kao što su Alepo i Homs. Tradicionalne tržnice (souk) koje su izgorele prošle godine u Alepu bile su mesto sastajanja međunarodnih trgovaca u poslednjih 4.000 godina.

Arheološko nalazište u oazi Palmira već je opljačkano

Arheološko nalazište u oazi Palmira već je opljačkano

Istorijski Alepo je jedno od šest sirijskih mesta koja se nalaze na spsiku Uneskove svetske baštine. Ostali na spisku su: stari gradovi Damask i Bosra, sela severne Sirije, dvorac iz perioda krstaških ratova Krac de Ševalije i utvrde Kalat Salah El-Din, kao i monumentalne ruševine u oazi Palmira. Sva ta mesta pogođena su građanskim ratom i nedavno su upisana na Uneskov spisak ugrožene svetske baštine.

Druga vrsta gubitka događa se zbog krađa po muzejima. Ukradeni su važni antikviteti iz najmanje šest muzeja. Na sreću, 77.000 eksponata koji su bili deo zbirki sirijskih arheoloških muzeja, sada je prebačeno na sigurne lokacije.

Nezakonita iskopavanja i organizovani kriminal

Treći tip počinjenih šteta su arheološka nalazišta uništena nezakonitim iskopavanjima. Pomoćnik generalne sekretarke Uneska kulturu Frančesco Bandarin kaže da je to najveći problem. „Ako uništite minaret džamije Umajad u Alepu, to je katastrofa. Ali nju će ipak jednog dana biti moguće ponovo izgraditi. Ali kada ljudi jednostavno dolaze i odnose objekte, njih nikad više nećete dobiti natrag“, objašnjava on.

„To ne rade seljaci koji žive u tom području, to nije spontana stvar. To je organizovani kriminal sa dobro uhodanom linijom komandovanja. Tržište za nezakonitu trgovinu kulturnim dobrima je ogromno. I mi smo mnogo slabiji od njih“, upozorava Bandarin.

Napori organizacija za zaštitu kulturne baštine, čak i kada naiđu na saradnju vlasti ili pobunjenika u Siriji, ponekad su ograničeni iz tehničkih razloga. Na primer, zbog stanja u zemlji, međunarodne misije ne mogu da prebace sredstva da bi platili čuvare svojih arheoloških nalazišta. Isto tako, teško je stalno nadgledati svih 10.000 arheoloških nalazišta koliko ih ima u Siriji.

Autorke: Elizabet Grenijer / Snježana Kobešćak
Odgovorni urednik: Ivan Đerković