Šta ne treba propustiti u 2016-oj

Evropa je najposećeniji kontinent na svetu. To se jasno vidi iz statistike koju Svetska turistička organizacija Ujedinjenih nacija objavljuje svake godine. Sudeći po premiliranim brojakma, Evropa je 2015. prvi put premašila prag od čak 600 miliona posetilaca. Stari kontinent je nesumnjivo zanimljiv. Ali, koja mesta i događaje se posebno isplati posetiti? Koje godišnjice ne treba propusiti i koje klasične destinacaje su naročito interesantne? U Nemačkoj smo - počnimo s pivom!Nemci 2016. proslavljaju posebnu godišnjicu: usvajanje zakona o čistoći piva, u Bavarskoj - pre 500 godina! Tim zakonom je 1516. određeno da se pivo pravi isključivo od ječma, hmelja i vode. Kasnije je dodat i kvasac. Time je takozavni Rajnhajtsgebot najstariji zakon o hrani u svetu – koji i dalje važi. Jubilarna godina počinje centralnom manifestacijom 22. aprila u Ingolštatu, gde je donet ovaj zakon. Krajem jula u Minhenu se održava trodnevni Festival piva. Očekuje se oko 100 Bavarskih pivara i 100.000 posetilaca iz celog sveta. A kome se to dopalo, može doći između 17. septembra i 3. oktobra – na tradicionalni Oktoberfest, najveće narodno veselje na svetu.Berlin 2016-te podseća na umetnika baštovanstva ili hortikulture, Petera Jozefa Lenea, koji je umro pre 150 godina. On je dizajnirao prostrane parkove da po uzoru na one čuvene engleske, uključujući Park Sansusi u Potsdamu, Paunovo ostrvo i pejzaž-park Glinike u Berlinu. Svi oni spadaju u svetsku baštinu pod zaštitom UNESCO.

Evropsko prvensto u fudbalu u Francuskoj

Među glavnim evropskim događajima u 2016. je nesumnjivo Evropsko prvenstvo u fudbalu od 10. juna do 10. jula u Francuskoj. Deset stadiona, deset gradova: na primer Lion sa svojim ulicama u starom gradu i vrhunskim restoranima ili vino grada Bordoa, koje je od 2007. svetska baština pod zaštitom UNESCO .

Prva i finalna utakmica će se igrati u Parizu. Francuska prestonica računa sa dodatnih tri miliona posetilaca. U podnožju Ajfelovog tornja biće instaliran ogroman ekran za prenos svih mečeva. Jer, nakon terorističkih napada od 13. novembra, bezbednost je vrhunski prioritet, Marsovo polje sa prostorom za 120.000 ljudi je tih nekoliko nedelja zatvoreno, prolazi će biti strogo kontrolisani. Na obali Sene će u šatorima biti predstavljeni nacionalni specijaliteti 24 zemalje učesnice.

400 godina od smrti Šekspira

Nijedan autor nije napisao toliko drama svetskog ranga kao on: Viljem Šekspir. Povodom 400 godina od njegove smrti, Velika Britanija koristi priliku da ispoštuje svog najpoznatijeg pisca - uključujući pozorišne predstave, filmove, manifestacije širom zemlje.

U Šekspirovom rodnom mestu i mestu boravka, u Stratfordu na Ejvonu, u januaru se otvara nova stalna postavka. Ona predstavlja Šekspirovo društveno okruženje, porodicu i prijatelje, komšije, kolege, drugove s kojima je pio. Nakon opsežnog renoviranja, trebalo bi da se otvori i škola u koju je išao Šekspir, u neposrednoj blizini njegove rodne kuće. Turisti će moći da posete njegovu učionicu.

Prestonice kulture sa složenom prošlošću

Vroclav u Poljskoj i San Sebastijan u Španiji - to su evropske prestonice kulture 2016. Godine. Vroclav se predstavlja kao mlad i kreativan grad, sa mnogo studenata, obnovljenim starim gradom, muzejima, galerijama i restoranima. Veliki deo centra je uništen 1945. godine, nemačko stanovništvo proterano. Umesto njih, svoj novi dom su ovde našli hiljade Poljaka. Ovaj višeslojni identitet odražava program kulturne prestonice Evrope. Tokom cele godine će biti koncerata - u novosagradjenom Nacionalnom muzičkom forumu, ali i na ulici, na stanicama ili u bolnicama. Isto tako su i izložbe i instalacije po celom gradu. Kulturna godina u Vroclavu se završava sa dodelom Evropske filmske nagrade 10. decembra 2016.San Sebastjian na severu Španije želi da programom izleči rane svoje prošlosti. Stanovništvo je i danas duboko podeljeno. Terorističke organizacija ETA se decenijama, krvavim napadima, ovde se borila za nezavisnost Baskije. "Ljudi treba da dobiju nešto što će učiniti da veruju u budućnost grada", kaže Pablo Berastegui direktor projekta prestonica kulture 2016. godine. Program uključuje aktuelne teme kao što je pitanje izbeglica u Evropi. Tako se u martu održava antiratni festival sa koncertima, filmovima i pozorišnim predstavama. Od juna, na specijalnoj izložbi o nasilju i miru, mogu da se vide 300 radova velikih umetnika kao što su Goja, Rubens ili Pikaso.

Velike evropske umetničke izložbe

Na putovanju po Evropi ne treba propustiti posetu nekom od mnogobrojnih umetničkih muzeja. Ove godine jeu fokusu holandski renesansni slikar Hijeronimus Boš, koji je umro pre 500 godina. Tim povodom, mnoge njegove slike se prvi put vraćaju u Bošov rodni grad Hertogenboš. Od 13. februara do 8. maja moći će da se vide na izložbi pod nazivom "Hijeronimus Boš - vizije jednog genija". Međutim, onaj ko želi da vidi jedno od Bošovih najvažnijih radova "Vrt uživanja", moraće, kao i do sada, u Prado u Madridu. Slika je od 16. veka u posedu Španije i ne pozajmljuje se za izložbe. U muziju Prado je od 31. maja specijalna izložba posvećena Bošu na kojoj se mogu videti više od 60 njegovih slika.

Kraljevska umetnička akademija umetnosti u Londonu od 30. januara do 20. aprila nudi izložbu "Slikanje moderne bašte: od Monea do Matisa". Izložba obuhvata 120 slika velikih slikara kao što su Sezan, Renoar, Mane, Van Gog, Kandinski, Klimt i Kle.

"Plutajući mostovi" - je projekat na otvorenom koji će na leto privući mnoge ljubitelje umetnosti u severnu Italiju. Bugarsko-američki umetnik Hristo postavlja gigantske trake od tkanine preko jezera Iseo. Kao nekada Isus, posetioci će moći da hodaju po vodi. Instalacija će moći da se vidi i sa okolnih planina, od 18. juna do 3. jula.

„Klasika“ koja se uvek isplati

Karneval je nezaobilazan, kada je reč o redovnim manisfestacijama u Evropi. Sve počinje, kao i svake godine, u Veneciji, ovaj put od 23. januara do 09. februara. U Nemačkoj, karneval se slavi u mnogim gradovima: 8. februara je Ružičasti ponedeljak u Kelnu, Diseldorfu i Majncu. Tog dana je vrhunac Karnevala koji počinje u četvrtak 4. februara kada po ulicama ići ogromne povorke kostimiranih učesnika iz kojih će po isto tako kostimiranoj publici pljuštati slatkiši i cveće. Širom sveta je poznat i karneval u Nici, u Francuskoj, ove godine od 12. do 28. februara. Posebno slikovita je čuvena promenada na Azurnoj obali.

U leto su noći u severnoj Evropi posebno duge. U nekim regionima Skandinavije Sunce neko vreme uošte ne zalazi. Šveđani svake godine slave dugodnevicu, koja ove godine pada 24. juna. Mnogi oblače narodne nošnje, veselo je zu pesmu i igru. Najveći i najbolji tradicionalni festival sa oko 20.000 posetilaca svake godine, održava se i gradu Leksandu na jezeru Siljan. Strani posetioci su dobrodošli. Kome se to ne sviđa, može 14. maja 2016. u Stokholmu da prisustvuje finalu 61. Eurosonga.

Muzika na otvorenom

U nizu evropskih kulturnih događaja su i brojni festivali na otvorenom. Fiksni datum u kalendaru je na primer 21. Jun. Uvek tačno za početak leta, amateri i profesionalni muzičari u mnogim evropskim gradovima, na ulici ili u barovima daju besplatne koncerte.

Među najveće svetske muzičke festivale na otvorenom svakako spada onaj u Glastonberiju, na jugozapadu Engleske. Od 22. do 26. juna ove godine on predstavlja savremenu muziku u rasponu od roka do hip hopa, kao i pozorišta, plesne kompanije i cirkuse.Svake godine veliku popularnost uživa i festival hevi metala u Vakenu u severnoj Nemačkoj. Prvog vikenda u avgustu ove godine, desetine hiljada učesnika pohrliće u to malo selo - to je najveći festival hevi metala u svetu.

Za ljubitelje klasične muzike, preopručujemo Međunarodni festival na jugu Francuske, d'Aix en Provence. Koncerti i operske predstave se održavaju u starom gradu, ali srce festivala je u dvorištu nekadašnje biskupije, gde su predstave odvijaju na otvorenom.