Kultura u Nemackoj 2006.

Godina 2006 je bila godina brojnih političkih sukoba i previranja što se neizbežno odrazilo i na kulturni život. Cesto se mogao cuti pojam "rat kultura" - pri cemu se uglavnom misli na sukob zapada sa svetom Islama koji je kulminirao u takozvanom "ratu karikatura". I dok jedni govore o ratu kultura, drugi isticu važnost dijaloga kultura.

Mocartova opera Idomeneo je ove jeseni uzburkala nemačku kulturnu javnost. U septembru je zbog strahovanja od mogucih islamistickih napada, bila skinuta s repertoara Berlinske opere - odluka koja je izazvala vrlo oprečne reakcije nemacke kulturne i politicke javnosti. Sporna je bila završna scena u kojoj se prikazuju odrubljene glave vodja velikih svetskih religija, uključujuci i glavu proroka Muhameda. Nakon dugotrajnih natezanja i rasprava opera je od 19. decmbra opet na repertoaru Berlinske opere.

Uz vec pomenute godišnjice, spomenimo još neke znacajne datume: ove godine se obležavala i 150 godišnjica smrti nemackog kompozitroa Roberta Šumana, 150 godina od rodenja psihoanaliticara Sigmunda Frojda, 50 godina od smrti jednog od najznacajnijih nemackih književnika 20. veka Bertolda Brehta.

Obležavanje znacajnih godišnjica - kao što je bila ova "Mocartova godina" nije važno samo u kulturnom vec i u ekomomskom kontekstu. Andreas Mailat-Pokorni iz beckog kulturnog saveta zadovoljan je ekonomskim bilansom Mocartove godine:"Grad Bec stavio je ukupno 30 miliona evra na raspolaganje, a konstatovali smo da je ostvarena zarada od 48 miliona.. Znaci - investiranje u kulturu isplati se direktno i indirektno."

U Beču su gradski oci ocito shvatili da kultura ne predstavlja luksuz za elitne manjine , vec nešto što se kratkorocno i dugorocno celom društvu vraca uz visoke kamate.

Ova je recenica, bila upucena i Berlinu, gdje je uveden strogi plan štednje koji pogada pre svega berlinske operske kuce. Hronicna besparica Berlina ponovno je rasplamsala raspravu trebaju li Berlinu tri opere?

Bez obzira na besparicu - kad je rec o ulaganju u kulturu - u Berlinu, kao i u ostalim gradovima Nemacke, obnovljeno je nekoliko starih i otvoreno nekoliko novih muzeja i pozorišta. Na muzejskom ostrvu u Berlinu ponovo je, posle dugotrajne i vrlo skupe restauracije, otvoren Muzej Bode u kojem postiooci mogu da vide vrhunska umetnicka dela, ukljucujuci i bogatu zbirku skulptura, od kasne antike do pocetka 19 . veka. U Marbahu je u aprilu otvoren Muzej moderne književnosti. U Drezdenu je u septembru posle dugotrajnih restauracija u rezidencijalnom dvorcu otvorena riznica saksonskih kneževa, poznata pod nazivom "Zeleni svodovi" . Radi se o vrhunskom baroknom "sveukupnom umetnickom delu».

Govorimo o Gete Institutu, kojem je ministar spoljnih poslova Frank Valter Štajnnmajer u septembru obećao snažniju finansijsku podršku države. Od sada ce Gete institut raspolagati s oko 110 miliona evra godišnje, a tim se novcem planira pre svega osnivanje novih instituta u zemaljama istocne Europe i u Kini, i u zemljama arapskog sveta. Nece se samo povecati finansiijska podrška, vec ce se Gete institut ubuduce više koncentrisati na svoje osnovne zadatke, a to je pre svega negovanje nemackog jezika, istice Štajnmajer

Radi se i na novim oblicima saradnje postojecih institucija, a prvi su koraci u tom pravcu vec nacinjeni u junu. U Abu Dabiju je otvoren prvi zajednicki institut u kojem saraduju Gete institut, DAAD - Nemacka sluzba za akademsku razmaenu, i GTZ- Društvo za tehnicku saradnju. Podsticaj kulturnom dijalogu s arapskim i islamskim svetom je cilj ovog projekta naglašava Elke Kašl Moni, šefica novog ureda za koordinaciju:"Mislim da je upravo u sadašnje vreme, kada se sukobi sve više zaoštravaju - kao što smo to doživeli u ratu karikatura - rad Gete instituta vrlo znacajan. To je rad u kojem se traži razmena mišljenja o vrednostima, razlikama i stavovima"

Dijalog izmedu istoka i zapada doživeo je težak poraz u februaru ove godine u takozvanom ratu karikatura. Povod je bilo objavljivanje karikatura proroka Muhameda u jednom danskom listu, koje su preneli i nekoliko drugih evropskih novina.

Te karikature su u celom islamskom svetu dovele i do delimicno nasilnih demontsracija, a na zapadu je pocela dugotrajna rasprava o slobodi štampe.

Ta je rasprava dobila novi podsticaj u septembru kad je papa Benedikt XVI prilikom posete Nemackoj u jednom predavanju u Regensburgu citirao srednjovekovnog vizantijskog cara. A on je oštro kritikovao to što je Muhamed svoju veru širio mačem. Upotreba tog citata izazvala je negodovanje u islamskom svetu i Vatikanu je trebalo mnogo diplomatskog umeća da bi izgladio nesporazum.

Paralelno s nesporazumima izmedu Istoka i Zapada politicari i kulturni radnici su se i dalje trudili oko dijaloga kultura. Na brojnim izložbama, filmskim danima, simpozijumima i diskusijama u središtu pažnje je bila integracija, razjašnjavanje stvari i pomirenje.

Svetsko prvenstvo u fudbalu uspelo je barem na neko vreme da pomiri kulture.

"Danas krecemo sa sasvim drukcijom ozbiljnošcu. Samo ako u igri budemo totalno angažovani, imamo šanse da prodjemo dalje na ovom Svetskom prvenstvu."

Bio je ovocitat iz dokumentarnog filma Zonkea Vortmanna "Deutschland - ein Sommermärchen" (Nemacka - letnja bajka). On je u oktobru vratio uzbudenje u srca zaljubljenika u fudval. Zonke Vortmann je godinu dana kamerom pratio nemačku fudbalsku reprezentaciju.

Još jedna nemacka produkcija privukla je publiku. Film Parfem. Prica jednog ubice koji zbog mirisa ubija mlade djevojke. Nemacki reditelj Tom Tikver obradio je roman Patrika Siskinda.

Nemački je film je ,uopšte gledano ,ove godine bio ponovo u poletu.Nemačka akademija za film govori o zlatnoj jeseni, ne samo zbog toga što su mnogi nemački filamovi na evropskim festivalim osvajali nagrade:

Das leben der Anderen u slobodnom prevodu – Život nekog drugog, štazi drama Florijana Henkela ,dobio je u decembru u Varšavi evropsku filmsku nagradu. Nosilac glavne uloge Ulrih Mie:

Veoma se radujem nagradi jer ona označava jedan pomak.Sada će film otići u svet.A to je je ogroman korak.

Dobro su se prodavali i nemačka likovna umetnost i literatura.Parfem Patrika Siskinda ponovo se bio našao na vrhovima lista bestselera.U najprodavanije knjige na svetu spada i Der vermessung der velt – Merenje sveta Danijela Kelmana.

Svežina i nove ideje zapahnuli su pozorišnu scenu.Nadu su ulivali novi direktori pozorišnih kuća.Ameli Nirmajer u Diseldorfu pozvala je na scenu u tamošnjem pozorišu neobičnu produkciju Grupe Rimini Protokol u kojoj laici na bini govore o svojim iskustvima na zadatu temu.

Pozorište u kojem su na sceni djaci, nezaposleni, migranti i seniori obogatiće i naredne godine programe pozorišnih kuća u Nemačkoj.

Kada je rec o najprodavanijim nemackim umetnicima u svetu, na vrhu je još uvek savremeni slikar Gerhard Rihter. Vrhunske su cene, medutim, aukcijske kuce u ovoj godini postigle i s nemackim ekspresionistima. Pri tom je aukcijska jesen zasenjena prodajom umetnickih dela koje su nacisti zaplenili.

Tako je grad Berlin ulje na platnu "Berliner Strassenszene" Ernsta Ludviga Kirhnera vratilo jednom jeverjskom kolekcionaru umetnosti, koji ga je potom prodao na aukciji za skoro 30 miliona evra. Povratak ulja vlasniku bio je sporan, buduci da je slika navodno prodana za tada primerenu cenu, dakle, nije se ubrajala u zaplenjenu umetnost. Prodaja je povukla za sobom politicku raspravu. Ubuduce, zahtevi za povratkom ukradene umjetnosti moraju biti transparentniji. A to nije nimalo lak poduhvat, smatra Martin Rot, direktor Državne umetnicke kolekcije u Drezdenu:"Kada bi sutra odlučio da detaljne istrage porekla i puta nekog umetničkog dela budu prioritet, onda bih mogao da stavim katanac na muzej ,jer ne bismo mogli ničim drugo mda se bavimo.»

Svet je u oktobru bio suočen sa nacionalsocijalistčkom prošloću, ili bolje rečeno sa nacionalsocijalistčkom prošloću jednog čoveka.Pisac Ginter Gras je u svom najnovijem romanu « Ljušteći luk « priznao da je kao mladić bio u oružanim jedinicma SS-a. Javnost se pitala da li je to kasno priznaje čoveka koji stari i kojeg muči savest ili se radi o reklamnoj kampanji za novu knjigu. Ginter Gras , u kojem mnogi vide moralnog apostolaa nacije – bio je napadan sa svih strana.Medjutim, nije se dao uzdrmati.

«I dalje stojim na obe noge i- i dalje ću otvarati usta kad god mislim da to treba.Bilo je nekih koji su mislili da bi sada trebalo da zaćutim.»

Mnogi su zahtevali da vrati Nobelovu nagardu, medju njima i Peter Handke koji za Grasa rekao da je bruka za književnike.

Handke je i sam bio tema javne diskusije, u proleće, kada je trebalo da mu bude dodedeljna nagrada Hajnrih Hajne grada Diseldorfa. Protivnici su naime kritikovali njegov angžamn za Srbiju i govor koji je održao na sahrani bivšeg diktatora Slobodana Miloševića. Handke je sam okončao tu diskusiju, odustavši od nagrade Hajnrih Hajne ,na veliku žalost gradonačlnika Diseldorfa Joahima Ervina:

«Političari su većinom bili ti koji su počeli da se bune, a verovarno nisu ni čitali Handkea.Verujem da je onda Handke rekao – pre nego što dozvolim da mi se ime i dalje kalja, jednostavno neću ni uzeti nagradu»

Toliko uzbudjenja oko nagrade Hajnrih Hajne – i to u godini u 2006 kada navršilo 150 godina od Hajneove smrti.Medjutim, taj jubilej bio u senci okruglih rodjenadana Mocarta i Rembranta.

Pri kraju godine u koncertnim dvoranama i na televiziji ponovo su učestli programi u kojima dominra Mocart – portreti, igrani filmovi, serije crtnih flimova ,koncerti...I Mocratova opera Idomeno ipak se 19. decembra ponovo našla na repertoaru Nemačke Opere u Berlinu.