1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Kultura je došla posle užasa rata

Kultura je imala značajnu ulogu u oživljavanju Nemačke posle Drugog svetskog rata. Uništavanje i zločini nacista, potpuno su demoralisali narod, ali su film, radio i romani vraćali nadu u bolje sutra.

Kultura je sklanjala misli od teških vremena nacizma

Kultura je sklanjala misli od teških vremena nacizma

„Nije to za mene bio nulti trenutak, već trenutak ništavila.“

Tako je Hajnrih Bel, pisac i dobitnik Nobelove nagrade za književnost, doživeo kraj Drugog svetskog rata. Uprkos gladi i nemaštini, kulturni život, pod kontrolom saveznika, oživljava iznenađujuće brzo. Iako je tada u zapadnom delu Nemačke, polovina zgrada bila porušena, održavaju se prvi koncerti i pozorišne predstave. Kultura raste iz ruševina:

„Posetioci bioskopa bili su svojevrsna slika društva u malom. Jedni pored drugih: zanatlije, radnici, ljudi sa diplomom fakulteta... Svi su želeli da dožive bioskop. Dolazili su pešice, biciklom, traktorom, na prikolici.... I svi su govorili: želimo da vidimo ono što tokom rata nismo mogli. Želimo sve to da nadoknadimo“.

Film je bio važan medij pomoću koga su se objašnjavali rat i zločini nacista. Nemački posleratni filmovi poznati kao filmovi o ruševinama (Trümmerfilme), postavljali su pitanje sopstvene krivice, seća se publicista Herman Glazer: „’Ubice su među nama’ – to je bio naziv jednog filma, ali, na žalost to je bila i realnost“.

Takve filmove ubrzo su zamenili oni koji su se bavili lakšim temama, priča reditelj Helmut Kojtner: „Filmovi o ruševinama postali su svojevrsni žanr, a onda su vrlo brzo došle operete, filmovi sa narodnim pesmama i oni nastali po kičastim narodnim pripovetkama. I nastala je opšta banalizacija“.

Radio i romani na novinskom papiru

Filmski festival u Berlinu 1962. godine

Filmski festival u Berlinu 1962. godine

Početkom pedesetih godina Lejla Negra i Peter Aleksander pevali su svoj popularni šlager o „velikim zverkama“ koji je govorio o odnosima u društvu. Radio je bio veoma značajan. Nikada više taj mediji nije igrao tako važnu ulogu u životu nemačke porodice, kao u godinama posle rata. Jedna žena seća se tih dana: „Pratili smo u novinama šta ima uveče zabavno na radiju. Život početkom pedesetih još nije bio lak i želeli smo uveče da se uz radio opustimo…“

Tokom godina diktature akumulirala se i svojevrsna glad za literaturom, ali novi početak, je, zbog nemaštine, bio težak. Za štampanje knjiga, novina, časopisa, odobrenje su davali predstavnici okupacionih snaga. Tomas Man, Grejem Grin i Ernest Hemingvej – štampani su na novinskom papiru i prodavani kao roto romani.

Glad za informacijama i uživanje u kulturi bili su masovna pojava u Nemačkoj posle Drugog svetskog rata, a osnovni moto: biti slobodan i imati mogućnost izbora – kako u politici tako i u prodavnici.

autori: Mihael Marek / Ivan Đerković

odg. urednik: Nemanja Rujević

  • Datum 23.02.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/M93F
  • Datum 23.02.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/M93F