Kultura dobrodošlice ili izolacija? | Evropa | DW | 29.11.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Kultura dobrodošlice ili izolacija?

Socijaldemokrate i stranke Unije žele da poboljšaju položaj izbeglica u Nemačkoj – tako bar piše u Koalicionom sporazumu o formiranju nove vlade. Ali organizacije za pomoć izbeglicama i opozicija su skeptični.

„Nemačka je kosmopolitska država“, tako su stranke Unije (CDU i CSU) i Socijaldemokrate (SPD) naslovili deo Koalicionog sporazuma koji se bavi useljavanjem i integracijom. Ali da li ta otvorenost važi i za ljude koji su zbog rata, progona ili siromaštva došli u Nemačku? Nešto više od jedne stranice, od 185 u kojima su utvrđene osnove budućeg rada vlade planirane „velike koalicije“, bavi se izbegličkom politikom. Većina novih odredbi tiče se izbeglica koje već borave u Nemačkoj.

Malo poboljšanja za izbeglice

Proteklih meseci izbeglice su često protestovale protiv svoje situacije u Nemačkoj. Podnosioci zahteva za azil istrajavali su u kampovima na otvorenom, neki su stupali u štrajk glađu. Oni su zahtevali trajno pravo na ostanak ili su ukazivali na loše uslove u kojima žive.

Štrajk glađu izbeglica ispred Brandenburške kapije

Štrajk glađu izbeglica ispred Brandenburške kapije

Prema mišljenju Frida Pfligera iz Jezuitske službe za izbeglice, oni će imati vrlo malo koristi od najavljenih zakonskih promena. „Nije se izašlo u susret osnovnim zahtevima na kojima su insistirali ljudi koji su stupili u štrajk glađu“. Tako je, na primer, odredba prema kojoj podnosioci zahteva za azil nisu mogli slobodno da se kreću u Nemačkoj samo ublažena, ali nije ukinuta. Ubuduće će oni moći da se kreću po celoj zemlji, a ne samo u određenom okrugu. Neće biti ukinuta ni praksa da u pojedinim nemačkim saveznim državama izbeglice za život dobijaju materijalna dobra, a ne novac.

Lančano trpljenje“ izbeglica uskoro prošlost?

Sigurno najvažnija planirana promena tiče se izbeglica koje već duže žive u Nemačkoj i koje su do sada dobijale samo privremeno pravo boravka. Ubuduće bi trebalo da dobiju trajno pravo boravka, nezavisno od toga kada su tačno ušle u zemlju. Frido Pfliger se nada da će time „biti okončano vreme 'lančanog trpljenja', koje je u Nemačkoj često trajalo 15 ili 20 godina.“

Prema Koalicionom ugovoru, podnosioci prijava za azil će sada brže, naime već posle tri meseca, smeti da rade u Nemačkoj. Frido Pfilger je skeptičan da će to pomoći mnogim izbeglicama: „To isprva dobro zvuči ali i dalje ostaje odredba da Nemci ili građani Evropske unije imaju prednost pri traženju posla.“

Izolacija

Stručnjaci za pitanja izbeglica kritikuju i pasuse u koalicionom ugovoru o odnosu prema izbeglicama koje još nisu stigle u Nemačku. Evropska poslanica stranke Zelenih Franciska Keler kritikuje između ostalog to što, prema Koalicionom sporazumu, Srbija, Makedonija i Bosna i Hercegovina treba da važe kao tzv. „bezbedne zemlje porekla“, i time izbeglice iz tih zemalja ne mogu da dobiju azil u Nemačkoj.

Franciska Keler kritikuje to što, prema Koalicionom sporazumu, Srbija, Makedonija i Bosna i Hercegovina treba da važe kao tzv. „bezbedne zemlje porekla“

Franciska Keler kritikuje to što, prema Koalicionom sporazumu, Srbija, Makedonija i Bosna i Hercegovina treba da važe kao tzv. „bezbedne zemlje porekla“

„To uopšte nije u skladu sa zahtevom za azil u Evropskoj uniji“. Keler strahuje da je tu pre svega reč o zatvaranju prema članovima romske manjine u tim zemljama. Nemački veliki gradovi već sada se žale da Romi koji pristižu iz Bugarske i Rumunije predstavljaju veliki teret. „Čovek mora uvek da posmatra pojedinačne slučajeve, umesto jednostavno da kaže: Sada je nekoliko država više – bezbedno“.

Zahtev za legalnim useljavanjem u kriznim regionima

Evropska poslanica Zelenih osim toga smatra da nema smisla to što će ubuduće Fronteks (Agencija EU za upravljanje operativnom saradnjom na spoljnim granicama) biti zaslužan za spasavanje ljudi koji upadnu u nevolju na Sredozemnom moru. „Zadatak Fronteksa je da sada organizuje odbranu od migracije. Ako zaista hoćemo da spasimo živote, moramo da stvorimo legalne puteve za useljavanje u Evropi. Ali o tome u koalicionom sporazumu ne vidim ništa.“

I Frido Pfilger kritikuje to što nema bezbednih puteva za bekstvo ka Evropi. Ipak, on se nada da nova vlada ozbiljno misli sa planovima da prihvati više izbeglica iz kriznih oblasti. Iskustva sa sirijskim izbeglicama su za tog jezuitskog sveštenika nimalo ohrabrujuća. Od obećanih 5.000 ljudi, u Nemačku je stiglo samo 1.000.

Autorke: Žanet Zajfert / Ivana Ivanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković