1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

RUBRIKE

Kuda ide novac od nafte?

Zašto u većini zemalja izvioznica nafte i dalje vlada siromaštvo

Zemlja u kojoj se eksploatiše i zatim izvozi nafta, zaradjuje mnogo novca. Dakle, po pravilu bi trebalo da takva zemlja ima i odgovarajući privredni razvoj. Medjutim, u mnogim slučajevima ta računica ne važi. Hubertus Bart iz Instituta nemačke privrede u Kelnu to obrazlaže time da u tim zemljama često vlada korupcija, sukobi raznih interesnih grupa i takodje često se smatra da ako postoje sigurni prihodi, nisu protrebne nove investicije. Isto tako, te zemlje se često suviše koncentrišu na naftu i zaboravljaju da i na drugi način mogu da zarade novac. Kakve negativnosti takva politika može imati čak i za razvijene zemlje vidi se na primeru Holandije. U Severnom moru ispred holandske obale su krajem šezdesetih godina otkrivena nalazišta nafte i zemnog gasa. To je dovelo do revalvacije holandske valute, što je prouzrokovalo teškoće u izvozu drugih vrsta robe. Kao posledica je proizašla niska stopa privrednog rasta i problemi sa nezaposlenošću. Tada je nastao čak i termin «holandska bolest», koji se odnosi upravo na politiku koja se preterano oslanja na izvoz sopstvene nafte. Medjutim, dok je Holandija vremenom uspela da savlada probleme nastale zbog takve politike, situacija u mnogim zemljama članicama Organizacije zemalja izvoznica nafte, skraćeno OPEK, izgleda sasvim drukčije. Tako su, recimo u 2002-goj godini samo dve zemlje OPEK-a – Katar i Ujedinjeni arapski emirati – imale godišnji prihod po glavi stanovnika veći od 20.000 dolara. Nasuprot tome Nigerija i Zambija nisu dostigle čak ni do hiljadu dolara po glavi stanovnika. Eksperti poput Hubertusa Barta za to vide više razloga:

«Izdaci za vojsku su u zemljama bogatim sirovinama, kao što su recimo zemlje OPEK-a, znatno veći. Izdaci za obrazovanje su niži, a naučna istraživanja i razvoj su zapostavljeni», kaže Bart.

Zemlje OPEK-a su u preiodu od 1988. do 2001. godine prosečno izdvajale šest odsto bruto nacionalnog dohotka u vojne svrhe. U drugim zemljama u razvoju ili u zemljama u tranziciji izdaci za vojsku su u proseku manji od tri procenta bruto nacionalnog dohotka.

Generalno uzev, smatra se da veliko bogatstvo u sirovinama skriva opasnost da vlade ne rešavaju probleme koji se nagomilavaju, da ima sve više birokratije i troškova koji idu uz to i da se sve više širi korupcija.

«Korupcija je jedan od najvećih problema zemalja bogatih sirovinama. Može da se pretpostavi da se budi pohotljivost ako odjednom negde ima mnogo novca. Svako proba da dobije deo kolača, svako pokušava da u državi, koja raspolaže tolikim novcem ima takvog uticaja da i sam od toga profitira. I to je onda korupcija», kaže Hubertus Bart.

S druge strane naravno da dodatni prihodi od izvoza nafte često dobro dodju zemljama izvoznicama crnog zlata. Tako je Rusija, recimo, od tih para mogla da pokrije deo svojih spolljnih dugova.

A Norveška je čak zemlja za ugled. Tamo su se dosetili osnivanju genijalne institucije – naftnog fonda. Tamo norveške kompanije za eksploataciju nafte, koje kontroliše država, uplaćuju donacije – i to u inostranim vrednosnim papirima. Ta sredstva se koriste za investicije u inostranstvu. Samo deo tih investicija se uplaćuje u državni budžet, a veći deo novca ostaje u fondu kao obezbedjenje za moguće neka loša vremena.

Kao pozitivan primer razvoja zemalja izvoznica nafte Hubertus Bart ističe Ujedinjene arapske emirate. Recimo, Dubai pokušava da stimuliše turizam. Tamo se grade veliki hoteli i nastaje pravi raj za turiste. I to je ispravan put kaže Bart i nastavlja:

«Taj problem se sasvim aktuelno sada javlja u zemljama oko Kaspijskog mora, kao što je recimo Azerbejdžan. Tu se mora voditi računa o tome da se prihodi dobijeni od nafte ne potroše odmah, već da se ulažu u neki fond, kao recimo u Norveškoj, koji bi, medjutim, mogao intenzivnije da se koristi, u smislu investiranja u druge privredne grane, u izgradnju drugih industrija, kako bi se poboljšala konkurentnost čitave zemlje kao privredne lokacije, a ne osloniti se samo na novac koji pristiže od izvoza nafte», naglašava ekspert za pitanja naftne industrije pri Institutu nemačke privrede u Kelnu Hubertus Bart.

  • Datum 12.09.2005
  • Autor Klaus Ulrih
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BAdZ
  • Datum 12.09.2005
  • Autor Klaus Ulrih
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BAdZ