Kuda ide Grčka?

Očekuje se, da će se za najveći broj poslaničkih mandata boriti, "Nova demokratija" partija bivšeg ministra finansija Samarasa i radikalna levica okupljena oko koalicije "Siriza", na čelu sa bivšim komunistom Alekisos Ciprasom.

Više od tri četvrtine građana Grčke podržava zajedničku evropsku valutu, ali su protiv mera štednje, u formi kako se one sada sprovode. Istraživanja o raspoloženju birača sa velikom pažnjom proučavaju sve stranke. Pitanje je samo može li se kontradiktorna atmosfera uoči izbora iskoristi kao politički kapital, koji bi uticao na odluku nezadovoljnih građana. Konzervativci su tradicionalno okrenuti problemima u privredi. Sebe vide kao garanta stabilnosti. Najavljuju čak i da će ublažiti mere štednje.

Levica: „Štednja Grčku vodi u evropski ofsajd!“

Levica mere štednje naziva ništavnim, ali se ipak zalaže da Grčka zadrži evro. Njihov evropski parlamentarac Nikos Huntis, nekadašnji generalni sekretar ove partije, veruje da će kao i na prethodnim izborima, vladajuće strukture dobiti "po ušima".

"Priča o tome da se u nedelju odlučuje o evru ili drahmi, uopšte nije tačna! To je svojevrsna pseudo-dilema i samo zbunjuje birače. Dogovorene mere i finansijska pomoć nisu osnova za to da Grčka ostane u evrozoni. Već potpuno suprotno. Sprovođenje tih mera štednje vodi Grčku u propast i evropski ofsajd."

Veliko iznenađenje na prethodnim izborima, zagovara "drugačiju politiku" prema državama koje Grčkoj finansijski pomažu. Kako bi to trebalo da izgleda, i dalje je nejasno. U izbornoj kampanji, harizmatični lider levice Aleksis Cipras, uporno ponavlja kako će obustaviti smanjenje plata i sa grčkim poveriocima započeti nove pregovore.

Ekonomista Janis Dragasakis, kojeg mnogi već vide kao novog ministra finansija, nešto je diplomatičniji. Obećava da će prekinuti sa, kako kaže "politički i pravno neformalnim" merama štednje.

Mediji: Banke se spremaju za povratak drahme

Predizbornu kampanju je dodatno zakuvala izjava sudije za radno pravo Dimitrisa Stratulisa, koji je navodno obznanio insajdersku informaciju, da će Levica po dolasku na vlast, "ciljano raspolagati" ušteđevinom građana, kako bi stimulisala privredu. Neposredno nakon toga, veliki broj građana je brže bolje podigao sav svoj novac - sveukupno oko 700 miliona evra.

Istovremeno, grčki mediji prenose kako se inostrane banke u Atini, uveliko spremaju za scenario grčkog izlaska iz evrozone. A najuticajnija banka u zemlji "Nacionalna banka Grčke" upozorava da povratak na drahmu uopšte "nije u igri, ni u teoriji". I dok "Nova demokratija" zagovara ostanak u evrozoni, Levica bi da iskoristi političko raspoloženje u Evropi za nove pregovore o merama štednje.

Najbolje rešenje za Grčku u ovom trenutku, moglo bi da bude ublažavanje mera štednje. Barem u to veruju konzervativci i socijalisti. Nadaju se da bi im nova retorika mogla povratiti izgubljene političke poene. Problem je međutim u tome, što su građani dobro znaju, ko je za neizdrživu situaciju u zemlji odgovoran. Kostas Hacidakis, bivši ministar privrede, na sve to gleda ipak nešto drugačije.

"Imam razumevanja za nezadovoljstvo građana. Ljudi gube radna mesta. Ali u ovom trenutku je najvažnije da se stare greške ne zamene novim. Kada ustanovite da idete u pogrešnom pravcu, morate ga menjati, a ne povećavati brzinu."

Budući da prema izbornim zakonima, istraživanja javnog mnenja dve nedelje uoči izbora nisu dozvoljena, teško je proceniti, kakav će biti ishod izbora u nedelju. Sem već poznatih favorita, analitičari upozoravaju da postoji opasnost i od jačanja političkih struja u grčkom parlamentu, poput neonacističkog  pokreta "Zlatna zora".

Autor: Janis Papadimitriu, Jakov Leon
Odgovorna urednica: Dijana Roščić