1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Kuda i kako posle Vikiliksa?

Vikiliks je nedvosmisleno dokazao da elektronski podaci nisu bezbedni. Tu lekciju najbolje su naučile američke diplomate, koje se sada pitaju kako ubuduće komunicirati? I kome verovati?

default

Elektronska komunikacija više nije bezbedna, šta sad?

Diplomatski razgovori „oči u oči“ i tajni izveštaji, ali otkucani isključivo na pisaćoj mašini, mogli bi da se vrate u modu. Poslednje objavljivanje tajnih dokumenata američkih diplomata ponukalo je njih i njihove kolege širom sveta da se zapitaju: da li je elektronska komunikacija u diplomatiji preporučljiva?

„Mi znamo da elektronski podaci nikada nisu sigurni kao podaci koje čuvamo na papiru“, kaže Dženet Hofman, internet analitičarka berlinskog Centra za Društvena Istraživanja, koja takođe radi kao ekspert Komisije za Internet, pri nemačkom Parlamentu.„Elektronski podaci nisu 100 odsto sigurni, čak ni kada su šifrovani, jer mogu biti dekodirani,“ upozorava Dženet Hofman.

Elektronska komunikacija nema alternativu

Ipak, eksperti za onlajn komunikaciju smatraju da vraćanje starim metodama diplomatske komunikacije, poput telefonskih razgovora i čuvanja osetljivih informacija isključivo na papiru, nije rešenje. „Mislim da kod telefonskih razgovora imamo isti ili bar sličan problem. Sve više telekomunikacionih mreža signal prenose preko interneta, što nas dovodi do suočavanja sa istim pitanjem bezbednosti“, kaže Dženet Hofman.

Dossier Bild 3 Wikileaks

Vikiliks menja način komunikacije svetskih diplomata

Uprkos nedostacima, nemoguće je izbeći elektronsku komunikaciju, smatra Kurt Volker, bivši američki ambasador pri NATO. „Prednost elektronske komunikacije je brzina, a nedostatak to što je mnogo teže zaštiti informacije. Ali, ako odlučite da povećate bezbednost podataka tako što ćete praktikovati razgovore ’oči u oči’ ili sve zapisivati na papir, onda značajno gubite na brzini“, kaže Volker.

Ugrožena razmena podataka

Mnogo važnije pitanje od budućeg načina komunikacije diplomata jeste ugroženost razmene podataka vlada širom sveta. Nakon terorističkog napada 11. septembra 2001. godine, saradnja vlada, obaveštajnih službi i različitih nacionalnih agencija značajno se povećala, kako bi se zajednički borili protiv terorizma. Glavna ideja je bila stvaranje šire slike problema, kako bi se efikasnije delovalo protiv terorista, ali i organizovanog kriminala.

Sada je ta saradnja ugrožena, smatraju analitičari, jer će sada, nakon Vikiliksa, državni zvaničnici, političari, ali i ugledni biznismeni, dobro razmisliti pre nego što podele informacije sa svojim partnerima. Međusobno poverenje je ugroženo, što bi moglo da rezultira skrivanjem podataka.

„Nema sumnje da će doći do zazora u razmeni informacija“, kaže Kurt Volker. „Ljudi će sada opreznije sagledavati situaciju, a s obzirom na okolnosti, zaključiće da treba pojačati zaštitu tajnih podataka, kako bi ih sačuvali.“

Neke vlade su već najavile da će ponovo razmatrati načine na koje sakupljaju, čuvaju i dele informacije. Na primer, u Sjedinjenim Američkim Državama broj ljudi koji imaju pristup osetljivim informacijama biće značajno smanjen. Da li nam preti situacija u kojoj će potreba za tajnošću i bezbednošću podataka ugroziti međunarodnu borbu protiv terorizma i organizovanog kriminala?

„Iskreno, ja mislim da je to preterana reakcija“, kaže Volker.„ Najvažnije je da imamo pristup informacijama, ali da ih mudro koristimo. Trik je u tome da se radi na međusobnom poverenju, kako bi bili uvereni da su podaci na sigurnom.“

Autori: Mihael Knige / Jelena Kulidžan

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

  • Datum 08.12.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/QSyv
  • Datum 08.12.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/QSyv