Kuba libre – mala revolucija revolucije | Izbor iz štampe | DW | 17.10.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Kuba libre – mala revolucija revolucije

Od 14. januara sledeće godine građani Kube moći će da putuju u inostranstvo bez izričite dozvole vlasti. Sve što im treba su pasoš i viza za željenu destinaciju. Komentari u nemačkoj štampi su uglavnom uzdržani.

ARCHIV: Ein Mann entlaedt vor dem Flughafen in Havanna, Kuba, ein Auto (Foto vom 10.05.11). Das Reisen soll fuer die Kubaner zukuenftig leichter werden. Das kuendigte die Regierung von Raul Castro am Dienstag (16.10.12) in der kommunistischen Parteizeitung Granma an. Ab dem 14. Januar soll es demnach keine Pflicht mehr geben, eine Ausreisegenehmigung zum Verlassen des Landes zu beantragen. Allein mit einem gueltigen Pass und einem gegebenenfalls notwendigen Einreisevisum des Ziellandes sollen Kubaner das Land verlassen koennen. (zu dapd-Text) Foto: Franklin Reyes/AP/dapd

Kuba gewährt Reisefreiheit

Trenutno u Kubi postoji famozna „izlazna viza“ koja je zapravo prepreka ogromnoj većini Kubanaca da napuste ostrvsku zemlju. Da bi građanin dobio izlaznu vizu, vlasti najpre moraju da mu odobre putovanje, a zatim mora da uplati pozamašnu naknadu od 150 dolara. To je za većinu građana misaona imenica jer je prosečna mesečna zarada sedam puta manja. Do sada je imalac bele karte (carta blanca) u inostranstvu mogao da ostane najviše 11 meseci, dok će od januara maksimalni boravak biti dve godine.

ARCHIV - Große Brecher knallen an die Ufermauern von Havanna am 26.08.2012 bei einem Sturm. Die kubanische Regierung gewährt ihren Bürgern eine weitgehende Reisefreiheit. Vom 14. Januar 2013 an benötigten sie keine Ausreiseerlaubnis mehr, sondern nur noch einen Pass und ein Einreisevisum ihres Ziellandes, teilte das Außenministerium am 16.10.2012 in Havanna mit. EPA/ALEJANDRO ERNESTO (Zu dpa 0446 vom 16.10.2012) +++(c) dpa - Bildfunk+++

Pasošem do slobode

Tako će popustiti represivne mere stare pola veka. Poslednjih decenija je oko 30.000 Kubanaca godišnje ilegalno emigriralo. SAD od 1966. odobravaju boravak u zemlji svakom kubanskom državljaninu koji se nekako dokopa njenih teritorija. Nove mere su deo modernizacije koju želi da preduzme Raul Kastro – on je već ranije uvodio ekonomske otklone od ortodoksnog komunizma. Smatra se da mlađi Kastro, koji već šest godina vlada umesto brata Fidela, namerava da polako otvori Kubu prema svetu.

Predugom režimu polako ističe vreme

„Kuba je kao ekspres-lonac iz koga se s vremena na vreme ispušta vazduh. Kada se pritisak povećava, socijalistička vlast malo odvrne ventil“, komentariše ugledni Zidojče cajtung. List piše da je Kuba zavisna od novca iz inostranstva, pre svega Venecuele i emigranata iz SAD. „Sa svoje strane, SAD idu u pravcu da nakon izbora razmotre svoju politiku bojkota prema Kubi. Više od 50 godina nakon revolucije, invazije i Kubanske krize – promena je neophodna.“ Nordvest cajtung ide korak dalje, predviđajući kraj vladajućeg sistema u Kubi. „Možda gerontokratama neće odzvoniti sutra, ali ovom predugom režimu polako ističe vreme. Fidel Kastro ima 86 godina, njegov brat Raul 81, u proseku su članovi vlade stariji od 70 godina. Vladajuća klika je malo popustila dizgine kako bi dobila na vremenu. U ovoj istorijskoj fazi sve je moguće – i to ne samo na Kubi…“

ARCHIV - Zahlreiche Menschen stehen am 22.12.2011 vor der spanischen Botschaft in Havanna an. Die kubanische Regierung gewährt ihren Bürgern Reisefreiheit. Vom 14. Januar 2013 an benötigten sie keine Ausreiseerlaubnis mehr, sondern nur noch einen Pass und ein Einreisevisum des Ziellandes, teilte das Außenministerium in Havanna am 16.10.2012 mit. Foto: Alejandro Ernesto (zu dpa 0380 vom 16.10.2012) +++(c) dpa - Bildfunk+++

Kuba će ograničiti pravo na putovanje lekarima i vojnom osoblju, u cilju sprečavanja odliva mozgova

„Ne treba padati u euforiju“, piše Noje osnabriker cajtung, uz tvrdnju da na Kubi teško može da se desi ono što se desilo sa Istočnom Nemačkom nakon pada Berlinskog zida. „Kubancima nedostaje kultura protesta poput one u DDR. Uprkos tome, režim se izložio umerenom riziku da ogroman broj Kubanaca zatraži pasoš sa kojim će otići u slobodu.“ Tu teoriju dalje razrađuje Merkiše odercajtung: „Ako izostanu dublje političke reforme, oni koji otputuju – neće se vraćati, a broj potražilaca pasoša će se povećati. Onda bi se Kuba našla pred dilemom da li da ponovo ograniči slobodu putovanja – što bi moglo da dovede do nereda; ili da građanima, osim slobode kretanja, dozvoli slobodu da biraju između različitih partija. Ta druga opcija značila bi pravu revoluciju u revolucionarnoj Kubi. Nasuprot DDR-u, Kuba ne bi propala – propala bi samo diktatura.“

Visokoobrazovani ne mogu da putuju bez dozvole

„Da li će Kubanci masovno koristiti put u inostranstvu da emigriraju?“, pitaju se i u Vezer kuriru i nude drugačiji odgovor: „Mnoge pretpostavke za beg su tu – frustracija, nezaposlenost, nedostatak perspektive, premalo para i sloboda, rođaci koji su već u izbeglištvu… Ipak, mnogi Kubanci znaju da SAD i druge zapadne zemlje nisu dugoročna alternativa. Oni bi želeli Kubu sa malo Majamija, interneta i sapunskih opera, ali bi takođe hteli da obrazovanje i zdravstvena nega budu besplatni. Uz to, masovno iseljavanje će biti onemogućeno činjenicom da je Kuba ostrvo. Naposletku, ne mogu stotine hiljada ljudi doći na obale Havane i jednostavno se ukrcati u brodove koji idu za Majami.“

Frankfurter noje prese stavlja reč „sloboda“ pod znake navoda jer nova pravila neće važiti jednako za svih 11 miliona građana Kube. „Ponovo su neki jednakiji od drugih. Upravo visokoobrazovani poput lekara ne mogu da napuštaju zemlju bez dozvole. Vlast tu meru objašnjava kao način 'da se duhovni kapital stvoren u revoluciji sačuva od krađe od strane moćnika'. A disidenti čak i u ovim tako hvaljenim vremenima promena na svojoj koži osećaju drugačiji, negativni tretman.“ Vestfalen blat dodaje. „Čemu sve ovo kada normalni građani ne mogu da priušte sebi slobodu kretanja? Sa 20 dolara mesečno ne može se platiti brodska ili avionska karta.“

Priredio: Nemanja Rujević

Odg. urednica. Ivana Ivanović