1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

KSENIJA JANKOVIC

Pedagogija i interpretacija kao vidovi komunikacije. Poznata violončelistkinja u intervjuu za Dojče vele.

default

Prosle nedelje je u Beogradu zavrsen cetvrti po redu celo festival. Nakon proslogodisnjeg otkazivanja manifestacije, ove godine su organizatori uspeli obezbediti sredstva za njegovo odrzavanje i tako jos jednom pruzili priliku beogradskoj publici da uziva u nastupima poznatih svetskih celista.

I ove godine Ksenija Jankovic je svojim nastupom na prvoj festivalskoj veceri odusevila sve, a svoj boravak u Beogradu, pored nastupa na festivalu, iskoristila je i za pokusaj animiranja javnosti povodom ukidanja radio emisije Stereorama i nestanka ozbiljne muzike vikendom na drugom programu radio Beograda. Poznata umetnica i pedagoski radnik, na pocetku razgovora za DW osrvnula se na ove probleme:

-Situacija sa klasicnom muzikom je, trenutno, u Beogradu vrlo losa. Ukinuta je Stereorama, odlican i vrlo ozbiljan program kao i drugi program Radio Beograda. Toga takodje vise nema.

Sta je, po Vama, razlog: samo finansijski momenat ili…

-Ja mislim da je prsto u pitanju nemarnost ljudi koji o tome odlucuju. Mislim da o tome nije dovoljno duboko i ozbljno razmisljano. Recimo, radio Beograd trenutno nema muzickog urednika. Nema.

-Ja, svakako, ne mogu sve da menjam ali ove dve stvari su jako bitne. Dakle, beogradjanima mora da se vrati mogucnost slusanja Stereorame i drugog programa radio Beograda. Mora.

- U Beogradu cu ponovo biti u decembru ove godine i imam nameru organizirati razgovore sa nekoliko vaznih ljudi povodom svega ovoga…

Inace, Ksenija Jankovic vec 15 godina drzi casove violoncela u visoj muzickoj skoli u Detmoldu. Nasledila je katedru Antonija Navarra, svog ucitelja i jednog od najvecih celista naseg vremena.

Sa pedagoskim radom pocela je jos pre 25 godina u Zagrebu a

trenutno u svojoj klasi ima 15 studenata. Pored Nenada Lecica, korepetitora i vrsnog pijaniste, cetvoro polaznika skole je iz Srbije:

- Dugo godina nisam imala nikoga iz Srbije a sada se desilo da je navala (smeh)…Tj., uzela sam par njih koji su me zainteresirali, tako da se vec pomalo plasim…Naime, cesto razgovaramo srpski: ja, Nenad i njih cetvoro,to je vec trecina klase tako da na zajednickim casovima moram da pazim na to…

Jedna od studenata je i Mina Kim koja dolazi iz J.Koreje i uporedo sa studijama tonskog snimatelja, svira i celo u klasi Ksenije Jankovic:

- Moj glavni predmet nije celo vec studij ton-majstora i ja sam prevashodno zbog toga ovde. Srecna okolnost je da sam kod gospodje Jankovic i to je vrlo dobro za mene…

- To su vrlo teske studije sa strasno mnogo casova, tako da ona nema vremena da vezba sviranje cela- kaze profesorka Jankovic i nastavlja:

- Njoj se sviranje cela vodi kao drugi instrument i jako je interesantno videti sta je sve moguce kada je covek pametan i sve cuje ali jednostavno nema vremena da trenira…

O radu sa Ksenijom Jankovic, Mina Kim jos kaze:

-Profesorka Jankovic ponekad nam svira ili nas jednostavno motivira za rad kada smo umorni i preoptereceni. Ja sam vrlo zadovoljna.

Kriteriji za prijem na visoj muzickoj skoli u Detmoldu su rigorozni i pored podrazumevajuceg talenta zahteva se neprekidan i naporan rad jos od malih nogu:

-Kada se polaze prijemni ispit vec tada mora strasno dobro da se svira i nije dovoljan samo talenat. Razlog tome je sto su studije vrlo kratke i ne moze da se nauci svirati jedan instrument za cetiri godine. Iz tog razloga, vec od seste, sedme godine zivota mora da se svira svakodnevno i da se provode sati i sati sa instrumentom. Bez obzira o kakvom talentu se radi…

Kako je i sama vec sa 11 godina otisla od kuce , provodeci nekoliko teskih godina na moskovskom muzickom konzervatorijumu, ima zelju da jednog dana otvori privatnu muzicku skolu i misli da je sredina i grad u kome trenutno radi idealna za realizaciju takve ideje:

- Ova visa muzicka skola i grad Detmold su zaista idealni za realizaciju takve ideje. Grad je izuzetno miran i pruza optimalne uslove za rad kao i cinjenica da je ovde izuzetna koncetracija visoko talentovanih ljudi, i u teorijskom i prakticnom smislu.

Mislim da ima istine u tome da je moj rani odlazak od kuce razlog zasto imam zelju za pokretanjem jedne privatne skole…Ja sam, u sustini, bila vrlo nesrecna u tom internatu koji je bio nepodnosljiv…Mislim, skola kao skola je bila u redu ali…Toliko je sve bilo strogo i nepravedno, ma bilo je strasno…Onda smo jos u to vreme razmisljali o tome kako cemo mi napraviti jednu sjajnu privatnu skolu. U svakom slucaju, jos se nista nije desilo po tom pitanju sto ne znaci da nece (smeh)…Naime, imam ideje oko toga ali nista jos konkretno.

U poslednje vreme sve se vise okrece studijskom radu i snimanju CD-a.

U svom pedagoskom radu, Ksenija Jankovic danas uziva koliko i u zivim nastupima.:

- Kada covek prati razvoj jednog mladog kolege i on vrsi neki pozitivan uticaj na to stvarno je sjajan osecaj. Ali, takodje, kada covek svira i vidi i oseca, a to se prevashodno oseca, ljude kojima je nesto pruzio je neprocenjivo… Tako da se, u sustini, sve svodi na kontakt i razmenu sa ljudima. To, na kraju krajeva, i jeste cilj umetnosti: otvaranje nekih novih svetova drugima, bez obzira da li ste u ulozi pedagoga ili interpretatora…

  • Datum 29.07.2007
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BN9U
  • Datum 29.07.2007
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BN9U