„Krugovi“ su važni jer govore o pomirenju | Mozaik | DW | 10.04.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

„Krugovi“ su važni jer govore o pomirenju

Od 10. do 16. aprila se u Vizbadenu održava poznati festival goEast, posvećen filmu istočne i centralne Evrope. Sa direktorkom festivala Gabi Babić pričali smo o programu, „Krugovima“ i Crnom talasu jugoslovenskog filma.

Filmski festival goEast fokusira autorske filmove iz 29 zemalja istočne i centralne Evrope. Ove godine održava se Vizbadenu, Frankfurtu, Majncu i prvi put u Darmštatu. U takmičarskoj konkurenciji će biti prikazan i film „Krugovi“ Srdana Golubovića (fotografija gore), koji je najavljen kao „film pomirenja“. Od srpskih filmova biće prikazan još „Smrt čoveka na Balkanu“ Miroslava Momčilovića koji je uvršten u selekciju „Highlights“, posvećenu najpopularnijim autorskim filmovima iz ovog dela Evrope. Takođe, poseban program predviđen je za jugoslovenski Crni talas, odnosno filmove snimane od 1963-1973. O svim tim filmovima razgovarali smo sa direktorkom festivala goEast Gabi (Gaby) Babić.

DW: „Krugovi“ su već dobro poznati Nemačkoj, posebno nakon prikazivanja na Berlinalu. Koliko je ovaj film bacio drugačije svetlo na ratne devedesete?

Scena iz filma „Smrt čoveka na Balkanu“ Miroslava Momčilovića

Scena iz filma „Smrt čoveka na Balkanu“ Miroslava Momčilovića

Gabi Babić: Tema rata je već bila prisutna u Nemačkoj kroz filmske radove drugih autora sa Balkana, recimo Jasmile Žbanić sa filmom „Grbavica“. „Krugovi“ su interesantni jer pričaju priču o generacijama, donose karakter nežnog oca koji ne želi osvetu. Sve je ispričano iz ugla pomirenja. Akcenat se stavlja na sposobnost ljudi da se promene i stvore ipak pozitivnu atmosferu.

Kao neko ko živi u Nemačkoj, znam da se Nemci i dalje čude kada čuju za brak recimo Srbina i Hrvatice, pitaju se da li je to moguće. Da li su „Krugovi“, kao film o Srbinu koji gine braneći sugrađanina Bošnjaka, pokazali da razlike nisu nepremostive?

Taj momenat je relevantniji za publiku u bivšoj Jugoslaviji, dok u Nemačkoj nije u prvom planu. Publici u Nemačkoj često nije jasno koja su bila razgraničenja između nacija, zato mislim da je film važniji za region. Bitno je što je priča o Srđanu Aleksiću našla put do autorskog filma i bioskopa u tim zemljama.

Festival goEast je posvećen filmu iz istočne i centralne Evrope. Da li se uopšte za taj ogromni prostor može reći da ima zajedničke imenitelje i zajedničke filmske teme?

Ne postoji jedna zajednička tema ili jedan stil, jer je teritorija, kako ste rekli, ogromna – radi se o 29 zemalja. Ipak, te zemlje su prošle kroz sličnu istoriju, ljudi su imali iskustvo života u socijalizmu i zbog toga se neke teme ponavljaju. Jedna od tih tema je transformacija koja vodi masovnoj migraciji kada ljudi traže posao na Zapadu. Druga je tema ratova – njih nije bilo samo na Balkanu, već i na prostoru Sovjetskog Saveza. Neke teme su, dakle, učestale, ali ja ne bih govorila o zajedničkoj kinematografiji zemalja istočne i centralne Evrope.

aScena iz filma „Nije ti život pjesma havajska“ Dane BudisavljevićNIJE TI ŽIVOT PJESMA HAVAJA / DAS LEBEN IST KEIN WUNSCHKONZERT / FAMILY MEALS // Regie: Dana Budisavljević, HRV 2012, 49 MIN Copyright: Go East

Scena iz filma „Nije ti život pjesma havajska“ Dane Budisavljević

Ali autore iz ovog dela sveta pogađaju i zanimaju i univerzalne teme… recimo dokumentarni film Dane Budisavljević „Nije ti život pjesma havajska“ cilja temu koja je relevantna u svim zemljama sveta.

To je tačno. Našoj izbornoj komisiji se film veoma dopao jer ima globalnu perspektivu o porodici. Svi mi znamo da se o nekim temama u porodici godinama ne govori. U ovom slučaju se radi o coming out-u ćerke Dane koja je i rediteljka. Ona dakle beleži reakcije svoje porodice kada se izjasnila kao lezbejka. Zbog toga film nije važan samo kao istočnoevropski, već pokriva i uopštenu ljudsku perspektivu.

Film „Smrt čoveka na Balkanu“ je crna komedija. Da li je to tipično srpski žanr – teške teme obrađene uz humor?

Da, u pitanju je tipični srpski humor. Međutim, interesantno je da sam razgovarala sa nekoliko osoba koje nisu sa prostora Balkana, a koje su takođe uživale u filmu. Dakle ovo delo nosi i nešto transnacionalno, univerzalno shvatljivo. Film je urađen jako dobro, sa odličnom glumom i interesantnim uglom kamere pa mislim da će biti uspešan ovde u Vizbadenu.

Scena iz filma „Jutro“ (1967) Puriše Đorđevića

Scena iz filma „Jutro“ (1967) Puriše Đorđevića

Jedan program festivala posvećen je jugoslovenskom Crnom talasu, koji je ovde lociran „između subverzije i kritike“. Radi se o filmovima Žilnika, Makavejeva i drugih autora, neke od njih je gutao mrak u komunističkoj Jugoslaviji. Koliko je to poznato nemačkoj i svetskoj publici?

To nije jako poznat fenomen. Inače, bilo je sličnih talasa u istočnoj Evropi, u Čehoslovačkoj ili crna serija pedesetih u Poljskoj. Filmski istoričari i ljudi koji se bave filmom znaju za taj fenomen, ali on nije dovoljno istražen, pogotovo kada se radi o Jugoslaviji. Mislim da istoriju i sudbinu ovih filmova treba još istraživati i pisati o tome. Ta ostvarenja su i danas, posle nekoliko decenija, veoma radikalna, sveža i zanimljiva.

Intervju: Nemanja Rujević
Odg. urednik: Ivan Đerković