1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Krokodil u Zagrebu i Beogradu

Književni festival „Krokodil“ ove godine se, osim u Beogradu, prvi put održava i u Zagrebu. U klubu „Vipp jazz“ nastupaju, između ostalih, Zoran Ferić, Damir Avdić, Sreten Ugričić i austrijska zvezda Tomas Glavinic.

Na prvoj večeri književnog festivala „Krokodil“ sinoć (13.6) je nastupilo ukupno osmoro pisaca iz nekoliko evropskih zemalja. Ovo je prvi put da se „Krokodil“, čiji je naziv, inače, skraćenica od „Književno regionalno okupljanje koje otklanja dosadu i letargiju“, održava i u Zagrebu. Njegova prethodna izdanja su, naime, uz povremena gostovanja, bila isključivo u Beogradu.

Publika će tako imati prilike da čuje autore kao što su Zoran Ferić, nedavno smenjeni direktor Narodne biblioteke Srbije Sreten Ugričić, Damir Avdić – zahvaljujući svojim muzičkim performansima poznat i kao „bosanski Psiho“, Andres Barba iz Španije, Tomas Glavinic iz Austrije i Jerg Albreht i Danijela Zel iz Nemačke.

Glavinicev roman „To sam ja“ (Das bin doch ich) 2007. godine ušao je u finale nagrade nemačke Nagrade za književnost

Glavinicev roman „To sam ja“ (Das bin doch ich) 2007. godine ušao je u finale nagrade nemačke Nagrade za književnost

Osim njih, nastupa i italijanski bend „Arbe Garbe“. Naredna dva dana festival seli u Beograd, tačnije u Amfiteatar ispred Muzeja istorije Jugoslavije, gde nastupa četvoro autora iz Hrvatske: Igor Štiks, Slavenka Drakulić, Edo Popović i Tea Tulić, dok od ostalih možemo izdvojiti Vladimira Pištala i Laslu Vegela.

Jedan od stalnih ljudi iz „Krokodilove“ ekipe, voditelj Kruno Lokotar, kaže da se od samog početka nastojalo da festival dođe i u Zagreb. On je osim toga, uporedio „Krokodil“ sa nekadašnjim, vrlo uspešnim, Festivalom alternativne književnosti (FAK).

Hrvatski autori izazivaju interes u Beogradu

„Ove godine konačno smo uspeli da sklopimo finansijsku konstrukciju nužnu da dođemo i u Zagreb. Što se FAK-a tiče, upravo su njegova atmosfera i uspeh bili jedan od razloga da krenemo u ovaj projekt. No, ’Krokodil’ se u mnogo većoj meri koristi videom i audiom, uz preciznu režiju. S druge strane, pazimo i na ljudsku dimenziju, pa se i te kako cene improvizacije, koje su izuzetno važne u pridobijanju publike“, rekao je urednik zagrebačke izdavačke kuće „Algoritam“ Kruno Lokotar. On je dodao da za festival u Zagrebu vlada veliko interesovanje.

„Tomas Glavinic, poreklom s naših prostora, u Austriji je mega-zvezda, a prisutan je, naravno, i u Nemačkoj. Ove godine pokrovitelj nam je EUNIC cluster Hrvatska, u koji su uključene razne evropske zemlje, pa je i to donekle uticalo na koncept. Osim toga, dolazi i Andrej Nikolaidis, koga nismo zvanično najavljivali. Hrvatskih autora biće više u Beogradu, jer smo pretpostavljali da će tamošnjoj publici biti zanimljiviji“, zaključio je sugovornik DW.

Igor Štiks osvojio je niz književnih nagrada, baš kao i pozorišna predstava rađena prema njegovom romanu „Elijahova stolica“

Igor Štiks osvojio je niz književnih nagrada, baš kao i pozorišna predstava rađena prema njegovom romanu „Elijahova stolica“

Izuzetno informisana publika

Jedan od direktora festivala, pisac i novinar iz Srbije Vladimir Arsenijević, čije su kolumne u poslednje vreme sve prisutnije u hrvatskim medijima, kaže da je ideja putovanja deo koncepta festivala: „Već smo 2009. nastupili na pulskom sajmu knjiga, imali smo prezentacije u Ljubljani i Inđiji, a prošle godine na festivalu u Lajpcigu, na kojem je Srbija bila takozvana „zemlja u fokusu“. Želimo i dalje da nastupamo tamo gde god postoji zainteresovana publika. Inače, koncepcijski želimo da imamo stvarno šarolik festival koji nadilazi generacijske, političke i sve druge vrste isključivosti. Kada je o izboru autora reč, postoji samo jedna poveznica, a to je visok kvalitet njihove književnosti“, rekao je Arsenijević.

Što se tiče veze između književnih scena zemalja u regionu, Arsenijević kaže: „Faza u kojoj se sada nalazimo traje još od 2000. godine, kada je konačno ponovo bila omogućena međusobna komunikacija. Neki od procesa koji se događaju su globalni, na primer, prilično gubljenje snage književnosti u javnom prostoru i rapidni nestanak onoga što smo zvali književnom publikom. Sada se svuda radi o maloj, ali izuzetno dobro informisanoj publici, dok najveći i glavni deo javnosti za književnost uopšte nije zainteresovan“.

„To za posledicu ima da mi zapravo osećamo ravnopravnost s publikom, nemamo čime da je iznenadimo, nego jednostavno omogućujemo zainteresovanima da, na primer, vide Sretena Ugričića u Zagrebu ili Zorana Ferića u Beogradu“, zaključio je Arsenijević.

Autor: Jerko Bakotin
Odgovorni urednik: Ivan Đerković