1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Krizna 2010. za evrozonu

Već početkom 2010. naslućivalo se da će Grčka imati problema sa otplatom dugova. U maju je odobren paket pomoći za tu zemlju a onda je postalo jasno da problemi u jednoj članici mogu imati uticaj na celu monetarnu uniju…

default

Komesar EU za monetarna pitanja Oli Ren u februaru je davao umirujuće izjave: „Mogu jedino da kažem: naći ćemo sredstva i način da očuvamo stabilnost evrozone“.

Tako je postalo jasno da problemi u jednoj članici mogu imati uticaj na celu monetarnu uniju. Međutim, nisu svi bili za zajedničke akcije spasavanja i krajem aprila nemački ministar spoljnih poslova Gido Vestervele je izjavio: „Ukoliko se novac prerano stavi u izlog, Grci neće sa neophodnom prilježnošću obaviti domaće zadatke. Ne podrazumeva se samo po sebi da poreski obveznici u EU plaćaju greške pojedinih zemalja“.

Nekoliko dana kasnije, početkom maja, ipak je odobren paket pomoći za Grčku, koja je – za uzvrat – morala da prihvati program stroge štednje. Nemački ministar finansija Volfgang Šojble procenio je da je to bila pravilna odluka, čime je pokazao da u vladi postoje podele. „Svi u EU moraju da brane stabilnost evrozone kao celine. To je naš zadatak. Što bolje to učinimo, to bolje za celu EU, pa i Nemačku“, rekao je Šojble.

Međutim, mnogi su već upozoravali da se kriza možda neće zaustaviti u Grčkoj. Tako je luksemburški poslanik Evropskog parlamenta Frank Engel rekao: „Ono što se trenutno dešava u Grčkoj, sutra bi se moglo dogoditi u Portugaliji, a prekosutra u Španiji. A ako se dogodi u Španiji, dogodiće se u evrozoni, jer cela evrozona zajedno nema novca da spasi Španiju“.

Da li se situacija smirila?

U Briselu je došlo do blage panike. Samo nedelju dana nakon grčkog paketa članice evrozone i Međunarodni monetarni fond dogovorili su se o takozvanom kišobranu spasa u visini od 750 milijardi evra za ugrožene zemlje. Istovremeno, sve vlade obavezale su se na strogu štednju.

Situacija se nešto smirila i u oktobru šef kriznog fonda Klaus Regling dao je izjavu zbog koje se sigurno pokajao: „Polazim od toga da se taj novac neće koristiti i da nijednoj članici evrozone neće biti potrebna pomoć“.

Samo koju nedelju kasnije, u novembru, Irska je zatražila pomoć. I već se strahuje da neće biti dovoljno novca, pogotovo ako bude potreban i Portugaliji i Španiji. Uprkos tome na sastanku na vrhu sredinom decembra predsednici država i vlada odbili su da povećaju sredstva u fondu za pomoć. Tako za kraj godine ostaje samo nada da se situacija na finansijskim tržištima najzad smirila.

Autori: Kristof Haselbah / Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

  • Datum 31.12.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/QlXd
  • Datum 31.12.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/QlXd