1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Kriza u Rusiji i Kini pogađa i Zapad

Sumorne prognoze Zidojče cajtunga: privredna kriza trajaće godinama, a sama borba protiv recesije gurnuće Nemačku u još veće i dugoročne dugove. Dodatna opasnost za Zapad preti od posledica krize u Rusiji i Kini.

Ravno do dna

Ravno do dna

Prema proračunima nemačkog ministarstva finansija, zaduženost u 2012. godini biće veća od 72 odsto bruto nacionalnog dohotka. Nova računica govori da je to 11 odsto više nego što se predviđalo u decembru. Programi spasavanja privrede uzdrmane finansijskom krizom veoma su skupi. Oba paketa vlade koji treba da podstaknu privredni rast imaju volumen od oko 80 milijardi evra u 2009. i 2010.

Istovremeno, prema oceni Zidojče cajtunga, i kriza u Rusiji mogla bi da postane problem za Zapad: „Svi govore samo o tome kako spasiti banke u Evropi ili Americi. Činjenica je da u ovoj svetskoj privrednoj krizi postoji jedan drugi, u najmanju ruku podjednako težak problem: čitave zemlje doživljavaju kolaps. Rusija? Ili čak Kina? Nemoguće? Nezamislivo? Ne, ni u kom slučaju. Još prošle godine u oktobru su pojedine zemlje bankrotirale; Island, Pakistan, Mađarska, Ukrajina, Belorusija. Sve te zemlje pate zbog toga što je privredni rast pre svega baziran na kapitalu stranih investitora, koji u slučaju krize brzo nestaje. Novac sve više odlazi iz Rusije, i na taj način rublja sve više gubi vrednost. A značaj Rusije za svetsku privredu u međuvremenu je znatno porastao. Zato bi i posledice bile teške“, zaključuje Zidojče cajtung.

Neočekivano otvoreno i Vlada u Kini saopštila je brojke iz kojih se vidi koliko zemlja pati zbog svetske privredne krize. Kriza u Kini ima svoje lice – „putujuće radnike“, one koji žive na selu, a rade u gradu, piše Frankfurter algemajne cajtung. Više od 20 miliona tih ljudi ostalo je bez posla od izbijanja krize. Do sada je vlada smatrala da je reč o 6 miliona ljudi. Istovremeno, jedan od vodećih političara upozorava da rizik od socijalnih nemira raste. Kineska privreda orijentisana ka izvozu teško je pogođena privrednom krizom u svetu. Hiljade fabrika prestalo je sa radom, a „putujući radnici“ ostali su bez posla.

Cipela kao oružje

„Cipelom na kineskog premijera“, piše Špigel u internet izdanju. Forma protesta se etablirala. Kineski premijer Ven Điabao je prilikom govora na Univerzitetu Kembridž gađan cipelom. Od napada na bivšeg američkog predsednika Džordža Buša prilikom konferencije za novinare u Bagdadu, demonstranti sve češće pribegavaju cipelama kao oružju.

Posle Buša i kineskog premijera gađali cipelama

Posle Buša i kineskog premijera gađali cipelama

Čovek koji je gađao kineskog premijera Vena bio je u jednom od poslednjih redova slušalaca, saopštila je policija. On je skočio i uzviknuo „Ko bi to mogao da sluša. a da ništa ne učini“, a zatim bacio cipelu u pravcu Vena. Cipela je promašila cilj.

Ven zbog toga nije bio „izbačen iz cipela“. On je posle kraće pauze nastavio svoj govor. Službe bezbednosti uhapsile su mladića zbog ometanja javnog reda. On je odveden na saslušanje u policijsku stanicu.

Ven se nalazi u trodnevnoj poseti Velikoj Britaniji. U centru pažnje su razgovori o bilateralnim trgovinskim odnosima između britanske i kineske vlade.

Miris smrti

Oni su sačuvali svoju kožu, ali njihove duše su teško ranjene. Oni su gledali ljude kako umiru, a sami su „za dlaku“ izbegli smrt. Veliki broj vojnika nemačkog Bundesvera koji se vraćaju iz vojnih akcija u svetu, naročito

Patrola nemačkog Bundesvera u Avganistanu

Patrola nemačkog Bundesvera u Avganistanu

iz Avganistana, suočavali su se sa užasima. Neki od njih nisu u stanju da se izbore sa onim što su videli, piše Zidojče cajtung u teksu pod naslovom „Miris smrti“.

Postraumatski sindrom ili, ciničnije, „trauma povratka“. Depresija, zatvorenost i problemi zavisnosti, to su simptomi koji se često ispoljavaju kod vojnika, koji posle povratka u domovinu nisu u stanju da se vrate normalnom životu. Miris mesa na roštilju, ili rasprskavanje stakla razbijene čaše mogu da izazovu sećanja na raketnu paljbu i samoubilačke atentate.

Da ih kolege ne bi tretirali kao „mekušce“, mnogo vojnika pokušava da svoje traume reši u potaji. Zbog tendencije koja raste i sve većeg broja vojnika koji pate od Postraumatskog sindroma, poslanici u parlamentu prinuđeni su da nešto preduzmu. Predloženo je osnivanje Istraživačkog centra i poboljšanje brige o vojnicima nakon akcija.

  • Datum 03.02.2009
  • Autor pripremila Vesna Čolić
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Gm7O
  • Datum 03.02.2009
  • Autor pripremila Vesna Čolić
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Gm7O