Kriza u Albaniji

Humanitarna dimenzija ove krize zahteva njeno brzo rešavanje, kako bi bila izbegnuta eskalacija sukoba. Mihael Vajhert, predstavnik fondacije „Fridrih Ebert“ u Tirani, smatra da „situacija u principu može da se reši održavanjem novih izbora. I to zajedno sa lokalnim izborima sledeće godine. Dotle bi vlada i opozicija, uz međunarodnu pomoć, mogle da poboljšaju Zakon o izborima i porade na pripremama kako bi izbori protekli bolje nego poslednji put“.

Ova situacija može da se posmatra kao politička kriza, jer parlament nije u stanju da funkcioniše normalno, smatra Vajhert, i dodaje da zbog nedostatka kvalifikovane većine ne može da se glasa o novom zakonu: „Možemo govoriti o krizi koja već duže traje i koja se sada pogoršala i potencijalno može dovesti do pogoršanja konflikta“.

Situaciju rešavaju pregovori?

Opozicija je pozvala građane da sutra izađu na velike demonstracije. Dokle god premijer Beriša i vođa opozicije Rama ne budu spremni da se vrate za pregovarački sto, rešenja neće biti na vidiku. No, i njih dvojica se slažu bar oko jedne stvari, a to je da bi Albanija što pre trebalo da uđe u Evropsku uniju i da bi građanima Albanije trebalo olakšati ulazak u zemlje EU.

Ali, obe strane su se ušančile na svojim pozicijama, mada znaju da unutrašnjepolitička kriza otežava približavanje Evropskoj uniji. Albanija je u aprilu prošle godine podnela zahtev za prijem u tu organizaciju, ali bojkotom rada parlamenta, socijalisti blokiraju važne reforme koje Brisel već odavno traži: reformu pravosudnog sistema i javne uprave, te suzbijanje korupcije.

Od zategnute situacije nema nikakve koristi, kao što ističe i Mihael Vajert: „Bez parlamenta koji normalno funkcioniše, Komisija Evropske unije ne može dati zeleno svetlo za dalje korake u pravcu integracije Albanije u EU“.

Autori: Vilma Filaj-Balvora / Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković