Kriza stigla i u škole | Evropa | DW | 03.10.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Kriza stigla i u škole

Nastavnik francuskog sada drži časove engleskog. A nastavnik matematike predaje i fiziku, dok nastavnik tehničkog drži časove matematike. Kriza teško pogađa i španske škole.

Alvaro Laje ima trinaest godina. Sa svojim drugovima iz razreda čeka pred jednom madridskom školom. Prvi je dan škole i oni razgovaraju o tomu kako su proveli letnji raspust. Grad je upravo započeo s gradnjom garaže na mestu na kojem su se oni ranije igrali, pa će sad odmore morati da provode u zgradi škole.

„Bio je to teren na kojem smo igrali fudbal i košarku“, kaže Alvaro. „Oni su ga ukinuli zato da bi škola zaradila nešto novca. Grade garažu“.

Štrajk prosvetnih radnika u Španiji

Štrajk prosvetnih radnika u Španiji

Osim što će da naplaćuje parkiranje, škola štedi novac i tako što od učitelja zahteva da rade duže, za manje plate. Zbog rezanja budžeta, nastavnici moraju čak i da predaju predmete za koje nisu stručni, priča 15-godišnji Gonzalo Vila. „Nastavnik francuskog sad drži časove engleskog. A nastavnik matematike predaje i fiziku, dok nastavnik tehničkog drži časove matematike“, priča Vila. „Tako je to sad.“

Naplaćivanje umesto subvencija

To je bio prvi početak nove školske godine otkako je vlada uvela najveće mere štednje u javnom obrazovanju u istoriji demokratske Španije. Do 2015. godine sredstva iz budžeta namenjena obrazovanju moraju da budu smanjena za 20 odsto. Uprkos sve većem broju učenika, zbog otpuštanja, delom prouzrokovanog i zatvaranjem škola, došlo je do prvog pada broja nastavnika u poslednjih 14 godina.

Poput ostalih roditelja, i Konči Redondo brine zbog toga kako će se ti rezovi u obrazovanju odraziti na njegov kućni budžet. „Imam tri ćerke koje idu u školu, a ove godine nema više popusta za školske obroke, knjige ili bilo šta drugo“, žali se Redondo.

On je do sad dobijao popust za školske obroke i knjige, ali su od ove godine te povlastice ukinute. „Za jednog đaka u školi moje ćerke, školski obrok mesečno košta 125 evra! A za knjige sam za njih tri potrošio 600 evra“, kaže Redondo.

Čak i kad bi jelo nosile od kuće, njegove ćerke morale bi da plate naknadu zato što svoje donesene obroke jedu u školskoj kantini sa svojim drugovima iz razreda.

Najviše pogođeni nezaposleni roditelji

Premijer Španije Marijano Rahoj

Premijer Španije Marijano Rahoj

Kad učitelji sastavljaju nastavne planove ili projekte sa učenicima, oni sada moraju da uzmu u obzir i činjenicu da su mnogi roditelji njihovih učenika nezaposleni. „Jedino što možemo jeste da pokušamo da smanjimo troškove što je više moguće“, objašnjava nastavnik u osnovnoj školi Pablo Aznar. „Ako idemo na izlet, tražimo najjeftinije rešenje. Na takve stvari potrošimo mnogo vremena“.

Nezaposlenost u Španiji je ovog proleća dostigla gotovo 25 odsto, što je najviša stopa u evrozoni. Vlada premijera Marijana Rahoja započela je da sprovodi niz mera štednje, što uključuje i obrazovanje i zdravstvo, a sve sa ciljem da se izbegne potpuno zaduživanje u okviru evropskog paketa pomoći.

Da bi dobila zajam iz evrozone za rekapitalizaciju svojih banaka, španska vlada se još pre leta obavezala da će do 2014. da smanji svoj deficit za 65 biliona evra. Sledeći savete svojih zajmodavaca, povisila je porez na dodatu vrednost (PDV) sa 18 na 21 odsto i napravila rezove u brojnim drugim sektorima, kako bi dostigla ciljeve koje od nje očekuje Evropska unija.

Pablo Aznar morao je da roditeljima svojih učenika sam saopšti novosti o novim cenama školskih obroka i knjiga. Kaže, bilo je teško. „Kao da sam imao knedlu u grlu. To je tragedija. Jer svesni ste drame koje se odvijaju u tim porodicama. Poželeo sam da ja lično imam mnogo novaca“, kaže Aznar.

Uništena socijalna država

Ovakvo kresanje budžeta već je izazvalo štrajk nastavnika u Madridu. Ljutnja je razumljiva, kaže ekonomski stručnjak Gonzalo Garland sa Madridske visoke ekonomske škole. „Verovatno da u zemlji ima i neefikasnosti, ali ovi rezovi su strašno bolni“, kaže Garland. On ističe da vlada neke mere ne može da izbegne, kao što je na primer povećanje PDV-a. „Ali kad pravite rezove u obrazovanju, u zdravstvu – tu se radi o vašoj deci“, kaže on. „To je socijalna država koju uništavaju. A to izaziva veliki otpor“.

Autori: Lauren Frajer / Snježana Kobešćak
Odgovorni urednik: Ivan Đerković