1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Kriza stiže i u Italiju?

Predsednik Evrogrupe Žan-Klod Junker upozorio je da bi grčka dužnička kriza mogla da pređe i na Italiju. Naime, Italija posle Grčke ima najveći dug u evrozoni – 120 odsto bruto društvenog proizvoda.

default

Uprkos tome, premijer Silvio Berluskoni smatra da je njegova zemlja daleko od grčke krize: „Ubeđeni smo da ne može biti novih zaduživanja. Vlada neće prebaciti troškove međunarodne krize na iduće generacije, naša deca neće plaćati za današnje probleme“.

Predsednik Evrogrupe Žan-Klod Junker

Predsednik Evrogrupe Žan-Klod Junker

Američkoj agenciji za kreditno vrednovanje „Mudi“ takve reči ne znače mnogo. Ona je stavila pod lupu italijanska preduzeća nad kojima država ima udeo u vlasništvu, baš kao i provincije, opštine i regione. Prošlog petka već je pripretila Italiji da će sniziti njenu kreditnu sposobnost. Kao razlog, agencija je navela visoke dugove i slabe šanse na privredni rast.

Bivši evropski komesar za unutrašnje tržište i konkurenciju Mario Monti smatra da je za to direktno odgovorna Berluskonijeva vlada: „Nisu ispraćeni programi za privredni rast, što je bila velika strateška greška. To se sada primećuje i na državnom budžetu i sprečava moguće sniženje poreza“.

Kriza u Italiji bila bi nerešiva

Šef Italijanske centralne banke Mario Dragi

Šef Italijanske centralne banke Mario Dragi

Agencija za kreditno rangiranje „Mudi“ izrazila je sumnju u sposobnost Berluskonijeve vlade da sprovede reforme. Za planove konsolidacije postoje „rizici pri implementaciji“, navodi se u izveštaju agencije. Ipak, Berluskonijevi ciljevi ostaju ambiciozni: Do 2014. Italija bi trebalo da ima uravnoteženi budžet, a ministar finansija Đulio Tremonti već je u prošlosti jasno pokazao kako će to postići: naime, uštedom u svim oblastima.

Šef Italijanske centralne banke Mario Dragi upozorava od takve politike: „Trajnom sniženju troškova ne pogoduje kresanje u svim oblastima. Takva mera bi toliko zaustavila ionako slabi rast, da bismo izgubili dva procenta BDP-a.“

Mario Dragi će kao budući šef Evropske centralne banke lično paziti da se njegova zemlja ne razboli od grčke groznice. Takav scenario je čak teško i zamisliti. Italija je treća po veličini zemlja evro-zone. Italijanska dužnička kriza bi za evro-zonu bila verovatno nerešiva.

Autori: Tilman Klajnjung / Ivana Ivanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

DW.COM