Kriza, pravedna kazna za one koji greše?

Umesto drastičnih mera štednje, neki eksperti preporučuju pojačani ekonomski razvoj zemalja juga Evrope. Početkom oktobra 2008. kada se svet, pa tako i Nemačka, nalazio u jeku finansijske krize, nemačka kancelarka Angela Merkel i tadašnji ministar finansija Per Štajnbrik su saopštili: „Štedišama poručujemo da je njihov novac siguran. Nemačka vlada im to garantuje!"

Ovako nešto nije postojalo

Nemačka vlada dala je garancije za privatne uloge i ušteđevinu svim svojim štedišama. Bio je to uspešan pokušaj smirivanja građana, ali i izbegavanja panike među klijentima nemačkih banaka. I godinu dana kasnije, kada se spašavala Grčka, trebalo je hitno stupiti u akciju.

Tomas Frike iz lista „Financial Times Dojčland“: "Da smo u decembru 2009. otvorili tzv. spasilački kišobran i dali garancije da nećemo pustiti Grčku da padne, mogla se izbeći cela spirala događaja kao i okolnost da Grci sada moraju da plaćaju tako visoke kamate.

Umesto toga kancelarka je oklevala mesecima, delom zbog izborno-taktičkih, a delom i moralnih razloga. "Nemačka vlada je svojim kursom, ne misleći ništa loše, krizu samo još pogoršala", ubeđen je Frike.

Nemačke mere kao rešenje za jug Evrope?

Nemačka je navodno i sama doprinela da ove zemlje dođu u takvo stanje. Sada Berlin određuje zemljama južne Evrope paket mera, koji je na početku pomogao Nemačkoj da postane konkurentnija na tržištu. Ali to bi ovim zemljama moglo odmoći, prognozira Norbert Hering, ekonomski stručnjak: "Veliku ulogu igra to što je Nemačka industrijska zemlja. Izvoz čini 50 odsto bruto društvenog proizvoda, što nije slučaj sa zemljama južne Evrope. To znači, ako one postanu konkurentnije da to neće imati većeg uticaja jer je njihov izvoz puno manji nego u Nemačkoj. Isto tako kada se plate smanjuju, smanjuje se i platežna moć i konzumacija."

Stoga štednja puno ne pomaže, već se ove zemlje moraju ohrabriti da unapređuju svoj industrijski sektor, smatra ekspert i publicista Hering. A da bi privukli investicije, zemljama juga Evrope trebalo bi biti dozvoljeno da uvedu niske poreze na preduzeća i dobit. I zaštitni fond od 700 miliona evra, koji će biti dostupan od 2013., protivreči logici finansijskih tržišta.

On ukazuje na dug proces odlučivanja, a finansijska tržišta reaguju puno brže. Tu je i nemački stav da je kriza pravedna kazna za one koji su grešili, kao i da pomoć niko ne bi trebalo da dobije besplatno. Ukoliko se ovaj stav i na njemu zasnovana rešenja ne promene, EU preti opasnost da se raspadne ili pretvori u jednu vrstu "Transfer-Unije", smatra publicista i ekonomista Norbert Haering:

"Kada bolovi koji pritiskaju Grčku kulminiraju mogla bi se formirati politička partija koja traži istupanje iz Unije. Kad-tad će pritisak ulice biti veliki, i zemlja će izaći iz EU. Ako se to želi izbeći, Grčkoj se mora pomoći da bi ostala u EU."

Autori: Danhong Can, Jasmina Roze
Odg. urednik: Jakov Leon