Kriza daleko od očiju sveta

Na gradilištu na ivici Pojasa Gaze, tik uz granicu s Izraelom je mirno. Mašine stoje, jedini zvuk koji remeti jutarnju tišinu je zvuk motora bespilotne letelice Izraelske vojske koji nadgleda pogranično područje. „Nekada smo započinjali s poslom već u šest ujutro. Sada ne počinjemo pre 12. Kroz tunele jednostavno ne stiže dovoljno cementa“, priča Abdulah Muštaha, mladi inženjer i šef pogona za proizvodnju betona. Ono o čemu priča jeste podzemni tunel koji Pojas Gaze spaja sa Sinajskim poluostrvom, tj. Egiptom. Ali otkako je u Egiptu na vlasti vojna uprava, promet kroz tunele drastično se smanjio. I to ne pogađa samo privredu te enklave na obali Sredozemlja, već i celokupno stanovništvo.

„Plan B“, ali i „Plan C“ i „Plan D“

Blokada Pojasa Gaze od strane Izraela, zvanično uperena protiv vladavine islamsko-radikalnog Hamasa, najviše naravno pogađa civilno stanovništvo. Za 1,7 miliona građana Pojasa Gaze svakodnevica pre svega znači jedno: borba za opstanak. Vladavina Hamasa i blokada Izraela u međuvremenu traje više od sedam godina. Mali privrednici snalaze se kako znaju i umeju.

Firme poput one informatičkog stručnjaka Sadija Lozona trpe pre svega zbog čestih nestanka električne energije. „Mi imamo spremne sve moguće izvore struje. Često je nestane i po 12 sati i zato uvek treba biti spreman za improvizaciju“, kaže Lozon dok pokazuje ormar pun akumulatora. Taj preduzetnik čija firma je specijalizovana za dizajn internet-stranica pauzu sebi ne može da priušti. „I ovako je dovoljno teško uveriti mušterije u to da posao povere nekom preduzeću iz Pojasa Gaze. Zato sebi ne smemo da dozvolimo da posao trpi zbog nestanka struje“, kaže Lozon. „Kao i svaka druga firma na svetu i mi radimo po 'Planu A'. Normalna preduzeća, naravno, imaju i neki 'Plan B'. Ali ovde je potrebno imati i 'Plan C' i 'Plan D'“, govori Lozon pola u šali, a pola u zbilji.

Nikad gore

Domaće stanovništvo sve više trpi i pod vladavinom Hamasa koji je, takođe nakon promene vlasti u Egiptu, izgubio važnu podršku u komšiluku. Vlada u Gazi nema odgovor na neizdržljivu svakodnevicu stanovništva. U Ministarstvu privrede Pojasa Gaze svu krivnju prebacuju na Izrael i njegovu blokadu. „Frustracija zbog naše vlade nije ni izbliza tolika kao na račun onih koji su se urotili protiv nas“, kaže pomoćnik ministra privrede Hatem Avedijah.

Ali loša ekonomska situacija nije jedino što muči stanovništvo Pojasa Gaze. Autoritativan način vladanja Hamasa, toj političkoj snazi doneo je mnogo neprijatelja u poslednjih sedam godina. Muhamed al Dajah, vlasnik male radionica za popravku generatora na rubu grada Gaze strahuje za budućnost svoje domovine. „Ja ima 76 godina, ali ovako tešku situaciju još nisam doživeo. Uvek je bilo boljih i lošijih perioda, ali ovo traje već šest, sedam godina“, kaže Al Dajah. Njegova radionica je gotovo bez posla i to ne zato što se snabdevanje električnom energijom poboljšalo pa nikom više nije potreban generator, već jednostavno zbogo toga što građani više nemaju ni za gorivo za generatore, pa ih i ni ne koriste. „Vlada bi morala da se pobrine za to da ima više posla, a ne da godinama sve ovako stoji“, žali se Al Dajah.

Strah od povratka rata

Uz sve egzistencijalne i materijalne brige, stanovništvo Pojasa Gaze živi u večitom strahu od novih oružanih sukoba. Pre nekoliko nedelja situacija je eskalirala nakon što je Izrael vazdušnim napadima odgovorio na ispaljivanje raketa od strane ekstremista iz Pojasa Gaze na svoje gradove u blizini granice. Primirje između Izraela i Hamasa, sklopljeno 2012. krhkije je nego ikada.

Posmatrači strahuju da bi manje militantne skupine u Pojasu Gaze, ali i sam Hamas, izlaz iz trenutne situacije mogli da potraže u eskalaciji nasilja. Nedavno su i Ujedinjene nacije upozorile na opasnost od ponovne eskalacije sukoba. „Kriza u Pojasu Gaze nije toliko vidljiva kao drugde. Ali mi ne možemo sebi da dopustimo da toliko dugo čekamo dok situacija ne eskalira. Moramo da delujemo, i to brzo“, kaže Robert Turner iz organizacije UN za pomoć palestinskim izbeglicama. Za to vreme, stanovništvo Pojasa Gaze je rezigniralo. „Trenutno živimo kako kokoške koje sa zalaskom sunca odlaze na spavanje. Ulice su uveče potpuno puste. Kao da živimo u stanju večitog štrajka. A jedino što mi želimo“, zaključujemo Al Dajah, „jeste da živimo kao sav normalan svet“.

Autori: Tanija Kremer / Nenad Krajcer
Odgovorni urednik: Ivan Đerković