1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Kritične tačke Balkana

Na Balkanu ima pozitivnih, ali i negativnih promena kada je reč o stanju ljudskih prava, ukazuje u svom izveštaju za 2010. godinu organizacija „Hjuman rajts voč“ (Human Rights Watch)…

default

Iako zemlje Zapadnog Balkana imaju svaka svoje probleme u oblasti zaštite ljudskih prava, uslovljene specifičnom institucionalnom i političkom situacijom, u regionu se mogu prepoznati i zajedničke „kritične tačke“. U organizaciji „Hjuman rajts voč“ problematične tačke u oblasti ljudskih prava na Balkanu dele u dve grupe - probleme zasnovana na ratnoj zaostavštini i nove probleme regiona.

Poslednji izveštaj HRV ukazuje na velike teškoće sa kojima se susreću oni građani balkanskih zemlja koji su na osnovu ugovora o readmisiji prisilno vraćeni iz Evropske unije u zemlje svog porekla. Pored tog, gotovo „humanitarnog“ problema, analitičarka HRV, Vanda Troščinska van Genderen, ukazuje i na postojanje trenda ugrožavanja i zastrašivanja nezavisnog i istraživačkog novinarstva na Balkanu.

Ratko Mladic Poster in Belgrad

Haški optuženik Ratko Mladić i dalje na slobodi

„Napadni u mnogim zemljama Zapadnog Balkana usmereni protiv nezavisnog novinarstva nisu uvek adekvatno osuđeni od strane vlasti, nisu temeljno istraženi niti procesuirani. Često niko nije izveden pred lice pravde zbog verbalnih ili fizičkih napada na ove ljude“, kaže Vanda Troščinska van Genderen.

Ratno nasleđe i ljudska prava na Zapadnom Balkanu

U oblasti poštovanja ljudskih prava na Zapadnom Balkanu, veliki problemi, prema rečima Troščinske, i dalje su povezani sa ratnim nasleđem regiona. Iako je nacionalni parlament Srbije usvojio rezoluciju o Srebrenici, napori Beograda u cilju rešavanja pitanja ratnih zločina ipak ostaju obeleženi neuspehom pronalska i hapšenja Ratka Mladića, kaže Troščinska za Dojče vele.

„U Srbiji je hapšenje Ratka Mladića pitanje koje još čeka da se reši. Srbija jeste napravila progres u polju rešavanja ratnih zločina, ali Mladića još nema, a ima dovoljno dokaza koji govore da se više može uraditi“, kaže Troščinska i dodaje da je u Srbiji primetan i nastavak zastrašivanja u oblasti nezavisnog i istraživačkog novinarstva, kao i diskriminacija romske manjine.

Sa druge strane, u „Hjuman rajts voču“ smatraju da politička klima u Bosni i Hercegovini negativno utiče na stanje ljudskih prava u toj zemlji. „U BiH je situacija u oblasti ljudskih prava u velikoj meri uslovljena opštom nestabilnom klimom u zemlji. Svi manje-više priznaju da politički i institucionalno stvari ne funkcionišu dobro u BiH i da nešto mora biti urađeno. Za takvu krizu takođe je odgovorna i međunarodna zajednica“, kaže Troščinska.

Tag der Roma

Hjuman rajts voč situaciju sa romskom populacijom na Balkanu ocenjuje kao „poražavajuću“

Politička kriza u BiH nastavila je da otežava neophodne reforme u zemlji, uključujući i ustavne promene inicirane presudom Evropskog suda za ljudska prava. „Hjuman rajts voč“ pohvalio je efikasnost pravosuđa BiH zaduženog za procesuiranje ratnih zločina. Istovremeno, naglašeno je da zastrašivanja novinara, spor povratak izbeglica i privremeno raseljenih, kao arbitrarno zadržavanje osoba osumnjičenih za ugrožavanje nacionalne bezbednosti i dalje predstavljaju mrlju na zaštiti ljudskih prava u BiH.

Pozitivan, ali i negativan uticaj EU

Povodom svog izveštaja za 2010. godinu u „Hjuman rajts voču“ naglašavanju da je Evropska unija na polju promocije i zaštite ljudskih prava na Balkanu imala pozitivan, ali u nekim slučajevima i negativan uticaj. Imajući u vidu da je pitanje zaštite ljudskih prava jedan od prioriteta u procesu evrointegracija, Vanda Troščinska za Dojče vele kaže da se u godini za nama EU fokusirala na borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije u regionu, kao i da je tu postignut značajan napredak.

Kada je reč o rešavanju pitanja ratnih zločina na prostoru Zapadnog Balkana, prema mišljenju „Hjuman rajts voča“, EU je svojim mehanizmom uslovljavanja mogla više da postigne. Kada se radi o proces readmisije, u HRV smatraju da je tu počinjeno niz loših postupaka od strane zemalja EU. „Nije fer da zemlje članice vraćaju veliki broj ljudi na Balkan koji se onda suočavaju sa egzistencijalnim i integracionim problemima“, zaključuje Troščinska.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

  • Datum 25.01.2011
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Qv4q
  • Datum 25.01.2011
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Qv4q