Krimski Tatari žele autonomiju | Politika | DW | 30.03.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Krimski Tatari žele autonomiju

Predstavnici krimskih Tatara osudili su pripajanje poluostrva Krim Rusiji, i pozvali međunarodna tela da im priznaju teritorijalnu autonomiju. Sastanak u Bakčisaraju je pokazao i nejedinstvenost ovog naroda.

Tatari, etnički bliski Turcima, i uglavnom muslimani, čine oko 12 odsto stanovništva Krima. Predstavnici tog naroda su se juče (29.03.2014) okupili da kolektivno odgovore na rusku aneksiju njihovog rodnog poluostrva. Dve stotine pedeset delegata ipak još nije odlučilo da li će za svoj narod prihvatiti državljanstvo Rusije i moguće učešće u lokalnoj proruskoj vlasti.

Po najnovijem popisu stanovništva Ukrajine, iz 2001. godine, Tatara ima 245.000 i čine 12 odsto stanovništva Krima. Ali, poslovično visoka stopa nataliteta i povratak Tatara iz izgnanstva u Centralnoj Aziji ukazuju da bi ih moglo biti znatno više, po novijim procenama 300 000.

Pravo na samoopredeljenje, ali ne i referendum

Nedavno, sve odluke (Rusije) su se zasnivale na podrazumevanom pravu svakog naroda na samoopredeljenje", rekao je Refat Čubarov, vođa upravnog tela krimskih Tatara. "Sada se mora zaključiti da to pravo imaj i narod krimskih Tatara", ukazao je on.

Čubarov je apelovao na međunarodnu zajednicu da krimskim Tatarima prizna "nacionalno-teritorijalnu autonomiju", ali nije zatražio I referendum o nezavisnosti ili vernosti Ukrajini.

Chef der Krimtataren Refat Tschubarow

Refat Čubarov

Glasniji ton delegata koji su govorili pokazao je dugotrajni gnev tatarske zajednice. "Rusija nas je oterala tri puta", rekla je u govoru Ajše Setmetova, "Oni nas smatraju bezvrednim stvarima. Ja ne verujem Rusiji".

"Mi, kao domaći narod ove zemlje, ne bi trebalo da sarađujemo sa okupatorskom vlašsću", rekao je na kongresu delegat Ilver Ametov. "Ni Ukrajina nije bila naš dom, ali bar je bilo demokratije", rekao je on. "Znate našu priču o psu koji je otišao u Moskvu jer su stvari tamo bolje, ali je ubrzo pobegao nazad, u Ukrajinu, jer mu je tu barem dozvoljeno da laje", ispričao je Ametov.

Međutim, bilo je i dosta pragmatičnih mišljenja: „Mi smo zainteresovani za čvrste grancije za našu bezbednost i razvoj krimskih Tatara“, rekao je Ali Čamzin.

Pitanje zemlje

Na Krimu živi oko dva miliona ljudi, od čega 58 odsto čine Rusi, 24 odsto Ukrajinci, a 12 odsto krimski Tatari. Oni su bojkotovali referendum na kojem su se stanovnici Krima ogromnom većinom izjasnili za odvajanje od Ukrajine i pripajanje Rusiji.

Krim Abstimmung der Tataren - Emirali Ablaev

Narodni kongres Tatara, U Bakčiseraju nedaleko od Simferopolja,29.03.2014.

Neposredno posle referenduma, mediji su preneli da nove proruske vlasti na Krimu planiraju da preuzemu zemlju koju "ilegalno" zauzimaju krimski Tatari."Tražićemo od njih da oslobode zemlju koju zauzimaju jer nam je potrebna za društvene projekte", rekao je potpredsednik krimske vlade Rustam Temirgalijev za agenciju RIA Novosti ,18.03.2014.

Staljin je 1944. proterao veliki deo krimskih Tatara jer su sarađivali s nemačkim nacistima. Polovina ih je umrla još na putu ka Sibiru. Krimski Tatari su počeli da se vraćaju na rodno poluostrvo krajem 80-ih, s raspadom Sovjetskog Saveza. Po povratku na Krim, zauzeli su imanja za koja nisu imali dozvole pošto su u međuvremenu njihovu zemlju zauzeli drugi. To stanovništvo brzo raste u poređenju sa ostarelim ruskim stanovništvom i predstavlja za Kremlj dugoročan problem integracije.

Rusija i uprava Krima su uveravale Tatare da će u potpunosti poštovati njihova prava. Tatarski bi trebalo da se uzdigne među tri zvanična jezika, a toj zajednici su data načelna uveravanja da će joj biti garantovan istaknuti politički status. Ali Tatari koji su vladali tim poluostrvo od 15. veka dok njime nije zavladala Ruska imperija u 18. veku, i dalje su duboko skeptični prema Moskvi.

Autor: AFP, AP

Odg. Urednica: Dijana Roščić