1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Intervju

Kremlj želi da izazove zabunu

Da li Putin odlučuje o tome ko će pobediti na izborima na Zapadu? Mnogi misle da je to Klintonovu koštalo funkcije, da je sada na redu Makron iz Francuske, a zatim Merkelova. Sagovornik DW Štefan Majster sumnja u to.

DW: Izveštaje koji govore o kontaktima Trampovog izbornog štaba sa ruskim tajnim službama američki predsednik naziva „budalaštinama“ i „teorijama zavjere“. Šta Vi mislite, ko ima pravo – Donald Tramp ili Njujork tajms?

Štefan Majster: Teško je reći ko je od njih u pravu, ali očigledno je da je kontakata sa ruskom ambasadom i drugim ruskim akterima bilo. To vidimo upravo u slučaju Flinove ostavke. Ipak, ne znam detalje o tim kontaktima. Takođe, teško je proceniti kakva se namera krila iza tih kontakata.

Kremlj je ciljano i „prljavom kampanjom“ diskreditovao predsedničkog kandidata na izborima u Francuskoj Emanuela Makrona – barem to misli njegov tim. Da li mislite da je to moguće?

Primećujemo da ruski mediji, društvene mreže, a sigurno i državni akteri, pokušavaju da utiču na debate u zemljama-članicama Evropske unije. I Nemačka i Francuska, zemlje u kojima se ove godine održavaju izbori, jasan su cilj. U ključnim, ali i drugim zemljama Evropske unije u kojima desničarski kandidati imaju veoma dobre šanse, vidimo povećanu aktivnost ruskih medija i računarskih trolova i botova.

Deutschland Stefan Meister

Dr Štefan Majster: Ima li to veze sa Rusijom?

I, da li su Makrona već dokrajčili?

Očigledno je da je Makron kandidat koji u Moskvi izaziva nelagodu, ali moralo bi sistematski da se proveri u kojoj meri se zaista vodi prljava kampanja. Sa druge strane, vidimo da ima mnogo aktivnosti i mnogo napada na Makrona, kao i da se o njemu šire određene priče – poluistine, tračevi i slično. Čovek se zaista zapita: ima li to veze sa Rusijom?

Da li tu vidite jasan cilj Kremlja? Pomoći Lepenovoj u trci za mesto predsednika? Ispratiti Merkelovu? Da li su to Putinove želje?

To je teško dokazati. Uveren sam pre svega da je Kremlju do toga da izazove zabunu – u Sjedinjenim Državama s Trampom, ali i u Francuskoj i Nemačkoj kroz jačanje snaga koje čitav sistem dovode pod znak pitanja. Na taj način se želi da birači postanu nesigurniju i da se minira poverenje u medije i državne institucije, odnosno da se oslabi sposobnost politike da deluje u centralnim zemljama Evropske unije. Ja lično ne verujem da ruske službe misle da bi mogle tako duboko da prodru u izborne kampanje i da utiču na pobedu određenih kandidata.

Kakve koristi ima Kremlj od takve vrste slabljenja demokratije na Zapadu?

Kremlj želi da sopstvenom stanovništvu pokaže da su zapadne demokratije zapale u duboku krizu. To jača njegovu poziciju na unutrašnjem planu, a istovremeno se slabi sposobnost delovanja Evropske unije, što bi moglo da se odrazi i na moguće produženje sankcija Rusiji. To, naravno, poboljšava Putinovu poziciju i u pogledu Ukrajine, kao i kada je reč o njegovom uticaju u postsovjetskom prostoru.

Kako bi zapadne demokratije trebalo da reaguju?

Kao prvo, ne bi trebalo paničiti. Naš strah od manipulacija, veći je nego njihov stvarni efekat. Mora se, naravno, precizno analizirati o čemu se zapravo radi. Uveren sam da je transparentnost veoma važna – da se u javnom diskursu razotkriju lažne informacije i vesti, tzv. „fake-news“, da to bude vidljivije

A šta tehnički može da se uradi?

Morali bismo da se, u tehničkom smislu, poboljšamo. Rusi su jednostavno dve, tri godine ispred nas kada su u pitanju mogućnosti manipulacije društvenim mrežama i kada je reč o kibernetičkim napadima. Morali bismo da poboljšamo naše tehničke standarde i da imamo bolju koordinaciju – kako u Nemačkoj, tako i na nivou EU – kako ne bi svako radio na svoju na ruku.

Dr Štefan Majster je rukovodilac instituta Robert Boš za srednju i istočnu Evropu i centralnu Aziju pri nemačkom Društvu za spoljnu politiku (DGAP).