1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Kreditni rejting Nemačke pod znakom pitanja

Nemačka se u trenutnoj finansijskoj krizi diči vrednostima kao što su „stabilnost“ i „pouzdanost“. Međutim, agencija za finansijski rejting Mudis (Moodys) počinje ozbioljno da sumnja u te vrednosti.

default

Mudis

Ona, doduše, nije smanjila kreditni rejting Nemačke. Ali, osim samog rejtinga, ona objavljuje i svoje prognoze razvoja finansijske i ekonomske situacije svih zemalja – a ta prognoza u vom trenutku nije dobra za Berlin.

Agencija Mudis je promenila mišljenje. Sada je prognoza razvoja za Nemačku „negativna“; do juče je bila „stabilna“. To znači da srednjoročno gledano Nemačkoj preti gubitak najboljeg rejtinga koji u ovom trenutku još uvek ima, a to je trostruko „A“. Ovu negativnu prognozu Mudis obrazlaže dužničkom krizom kao i „razmerama neizvesnosti kada je reč o izgledima u evrozoni“.

Agencije za ocenu boniteta „vedre i oblače“

Symbolbild Eurobonds EU Eurokrise Finanzkrise

Evro

Agencije za finansijski rejting trenutno vedre i oblače – njihove ocene ili prognoze su uvek u udarnim vestima svetskih medija. Pri tome se radi pre svega o tri agencije: Fič, Standard end purs i Mudis. One trenutno dele među sobom tržište za kreditni rejting. Standard end purs i Mudis imaju sedišta u SAD; Fič je američko-britanska agencija. To što one najbolje ocenjuju SAD i Veliku Britaniju, ne mora biti slučajno: kritičari odavno optužuju ove agencije za neobjektivan i posebno netransparentan rad. Timovi stručnjaka tih agencija obilaze preduzeća, banke ili vlade, čije knjige proveravaju, i sa kojima stalno državaju kontakt. To je otprilike sve što se zna – ostali detalji su tajna. Jedan od kritičara rada ovih agencija je i Aleksander Dil, osnivač Instituta za društvo i ekonomiju u Bazelu.

„Od 2000. do 2009. godine, američke agencije su Nemačku, Grčku i Portugaliju videle podjednako. To znači da su sve tri zemlje dobijale tako reći istu kamatnu stopu, a da se niko nije pitao da li je jednaka i spremnost tih zemalja da otplate državne dugove. Rezultat je sadašnja dužnička kriza.“

Gde su bile procene uoči krize američkog tržišta 2008?

ARCHIV - Vor dem Schein einer Flamme ist eine zersägte Euro-Münze auf diesem Illustrationsfoto am 10.01.2012 in Frankfurt am Main zu sehen. Nach Spanien muss jetzt auch Portugal die Banken mit staatlichen Mitteln stützen. Foto: Boris Roessler (zu dpa 0297 vom 04.06.2012) +++(c) dpa - Bildfunk+++

Evro "u plamenu"

Zanimljivo je da tri velike agencije za finansijski rejting nisu upozorile ni na kakvu opasnost uoči velike krize i sloma američkog tržišta nekretnina 2008. Sada, međutim, gotovo svake nedelje daju negativne prognoze evropskim državama. Zašto je to tako ako se zna da od nervoze na evropskom finansijskom tržištu ni američka preduzeća nemaju koristi? Aleksander Dil to objašnjava oportunizmom.

„Pogrešne ocene iz proteklih devet godina nisu metodološki korigovane. To što sada evropske zemlje dobijaju negativne ocene nakon što su devet godina bile precenjene, ne govori u prilog kredibilitetu američkih agencija za finansijski rejting“.

Državni dug se drastično povećava

I Institut za društvo i ekonomiju Aleksandra Dila daje svoje ocene finansijske i ekonomske snage pojedinih država. Kritike na račun Standard end Pursa, Fiča i Mudisa nikako ne znače da ovaj Institut Nemačku ocenjuje bolje nego oni – naprotiv: za stručnjake iz Bazela je važan faktor i spremnost društva i politike da podnesu žrtve na planu imovine, primanja i standarda da bi oslobodili svoju zemlju dugova. Institut, na primer, smatra da je ta spremnost mnogo veća u Španiji nego u Italiji.  A u Nemačkoj je smatra veoma malom.

„Nemačka vlada stalno govori o Nemačkoj kao majstoru štednje. Ali, državni dug se od 2010. drastično povećava. To je posledica nepostojanja spremnosti na žrtve. Osim toga, kod Nemaca je takozvani ugovor generacija nejasan: mladi zarađuju sve manje, a stariji zbog penzija i zdravstvenog sistema imaju velike zahteve kada je reč o dobiti od novčanih ulaganja i kamatama. To mora da se ujednači. I Nemci moraju da otplate svoje dugove, inače će se jednom naći tamo gde su danas Španija i Grčka.“

Priredio Saša Bojić
Odg. urednik: Jakov Leon