Kreditna kriza MMF-a

Dobra vest, kako kaže Žaime Karuama, direktor odseka za tržište novca i kapitala Međunarodnog monetarnog fonda, jeste da se povoljan rast u svetu odrazio i u naprednim industrijalizovanim zemljama u razvoju. Trenutne turbulancije na berzi su se primirile tržišta akcija ponovo stabilizovala.

«Važne finansijske institucije su sistematski formirale tampon kapitala». «To bi trebalo da pomogne da se nadoknade gubici. Zbog toga sledeći meseci nose dalje izazove za mnoga tržišta i institucije».

Karuana prenosi da će finansijska kriza negatovno da se odrazi na svetsku privredu. O tome će Međunarodni monetarni fond danas podneti detaljan izveštaj. Ova organizacija očekuje svetski raast od 4,8 procenata. U julu se još govorilo o 5,2 procenta. U načelu, nesigurnost na globalnom finansijskom tržištu je povećana. Među bankama je povećano nepoverenje, što je pojava koju bi dodela kredita mogla da suzbije.

«Dugotrajan prisitsak na međunarodno bankovno tržište će verovatno povisiti troškove, smanjiti obim i dodeljivanje kredita».

Negativan faktor je pri tome nedostatak transparentnosti pri dodeli kredita. Ako se ne razjasne gubici i njihove uzročne veze, neće se ostvariti odnosi poverenja; provere neće biti moguće. Ali investitori ne bi smli da se oslone samo na procene trećih faktora, već moraju sami da povedu računa o menadžmentu rizika. Međunarodni monetrani fond traži tu pojačano angažovanje kako vlada, tako i privrede u privatnim rukama