Šljiva, šljivovica, pekmez od šljiva...

Sočna i zdrava, tradicionalna i autohtona sorta ramske šljive, požegača, danas se bori za opstanak. Za razliku od nekih prošlih vremena, kada je često bila najznačajniji izvor prihoda, danas je mnogima samo hobi ili puko čuvanje tradicije. Od šljive, ali i domaće i zdrave proizvodnje i prerade voća, bez mukotrpnog truda, teško da se može dobro živeti.

Očuvati tradiciju, ali i unaprediti proizvodnju žele i u Prozoru-Rami, gde se svake godine održava Sajam šljive koji okuplja ne samo šljivare nego i ostale poljoprivredne proizvođače.

'Ljudi veruju domaćem, ali nemaju novca'

Kod Stojanovića se gaji nadaleko poznata ramska požegača, a da nije bilo kasnog mraza i snega, ubralo bi se i do osam tona. Iako poseduju oko 400 stabala, kažu da to "nije ništa za Ramu" i proizvode samo za svoje potrebe. No i mnogi njihovi prijatelji rado probaju sočne plodove, domaću šljivovicu ili ukusni pekmez.

Upravo je ramska šljiva najvažniji sastojak domaćih džemova Glas iz Prozor-Rame. "Sve se priprema na tradicionalan način. Nema nikakvih dodataka, aditiva i konzervansa i sve se proda", govori Marija Beljo za DW. Na pitanje isplati li se njihov rad, njena koleginica Nikolina Raič odgovara potvrdno. "Naravno, sve prodamo. Naši ljudi vole kupovati domaće i više vjeruju domaćim džemovima. Samo kada bi imali više novca", kaže Nikolina.

Požegača korak do nestajanja

Opštinska vlast želi subvencionirati nastanak novih nasada šljive i to kao voćarskog brenda ovog kraja, a struka upozorava da je požegača korak do nestajanja.

"Stoletna kultura cenjene sorte danas je u odstupanju zbog bolesti koje je napadaju. Pitanje je postoje li šanse da se deo nasada spasi ili što duže produži život požegače jer ona ima posebne kvalitete kao šljiva za stonu upotrebu. Ona nema naslednika jer iz nje je iznikla i poznata ramska šljivovica", kaže dr. Vjekoslav Selak, profesor Poljoprivredno-prehrambenog fakulteta Univerziteta u Sarajevu u penziji.

Dok se nasadi žele spasiti pa i proširiti, nisu problem poljoprivredna proizvodnja i vredan poljoprivrednik već - plasman i prodaja proizvoda te nelojalna konkurencija.

Jeftinije uvozno nego domaće

Halil Čilić, poljoprivrednik iz Jablanice, puno je konkretniji. Iako je njegovo voće i povrće organske proizvodnje, kaže da se od poljoprivrede teško može dobro živeti. "Jedino se može živeti ukoliko imate neki primarni posao, a poljoprivreda vam je više kao hobi. Šteta je to velika jer ovde se zaista proizvodi kvalitetna i zdrava hrana, ali ljudi nemaju novca jer im je jeftinije kupiti, jeftiniji uvozni pasulj od nešto skupljeg i organski proizvedenog domaćeg", sa znatnom dozom razočaranosti govori ovaj poljoprivrednik za DW. Zaključuje da upravo iz ovih razloga mnogi odustaju od poljoprivrede.

Mirzi Đogiću iz Prozora-Rame i njegovoj porodici poljoprivreda je najvažniji izvor prihoda. Njegovo poduzeće 'Šumski plod' skoro celokupnu proizvodnju izvozi na zahtevno tržište zemalja EU, Njemačke, Italije, Austrije, ali i Švajcarske, a vrlo malo na domaće tržište. On, njegova supruga i petoro dece - svi su uključeni i vredno rade u porodičnom biznisu, baziranom na proizvodima od lekovitog bilja, pečurki i šumskog voća.

"Radi se o složenom procesu proizvodnje, a takođe otkupljujemo i od ostalih. Ukoliko ste tome u potpunosti posvećeni i vidite u tome budućnost, prihvatite težak posao. Svi naporno radimo i može se preživeti jer se sve više prepoznaje kvalitet i značaj zdrave hrane, hrane koju možete sa sigurnošću konzumirati i u tome uživati. Domaćima je malo skuplje ali se sve više prepoznaje kvalitet", kaže Đogić za DW.

Njegov 'Šumski plod' jedini je proizvođač iz BiH koji je prošle godine izlagao na svetski poznatoj 'Zelenoj nedelji', najvećem svetskom sajmu poljoprivrede i prehrane u Berlinu.

Za razliku od njega, Ivica Rajić iz Guče Gore kod Travnika svoje žestice ne izvozi u inostranstvo jer njegove količine nisu dovoljne za izvoz, ali one ipak nađu put do sveta. "Pripremamo naše autohtone sorte: šljivovicu, jabukovaču, kruškovaču, travaricu od bilja sa obronaka Vlašića, medovicu oplemenjenu medom iz našeg matičnog pčelinjaka, razne likere od šumskih plodova", pokazuje on za DW svoju 'ljutu paletu'.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android