1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Kraj specijalnog statusa

Povratkom u NATO završava se jedno poglavlje francuske istorije. Većina Francuza dosta mirno gleda na to - većina građana ionako smatra da bi Francuska trebalo da se odrekne specijalnog statusa u transatlantskom savezu.

default

Povratak Francuske u vojnu strukturu NATO

Francuski predsednik Nikola Sarkozi je uveren da je reč o dobroj odluci. Sarkozi želi da njegova zemlja ima veći uticaj na međunarodnom planu - što znači da će joj pripasti i više komandnih položaja u transatlantskom savezu. Zato on dosledno radi na ostvarenju tog cilja i kaže:

„Šaljemo vojnike u mirovne misije, stavljamo njihov život na kocku, ali ne pripadamo telu koje utvrđuje ciljeve i strategiju. Kucnuo je čas da se to okonča - Francuska mora da saodlučuje , umesto da samo prihvata odluke“.

Svet se promenio

Time i uloga Evropljana u NATO dobija na značaju, rekao je Sarkozi. Bivši premijer Dominik d Vilpen – protivnik Sarkozija i pristalica De Gola - u to sumnja. Pogrešan je trenutak za povratak u vojne komandne strukture, smatra d Vilpen. Svet se prema njegovom mišljenju promenio:

„Zapad više nije u centru sveta. Zašto bi Francuska u ovom trenutku trebalo da se koncentriše na zap a dne zemlje ? Naravno, u geografskom pogledu mi pripadamo Zapadu i transatlantskom savezu, ali to nije sve. Mi smo zemlja koja čini vezu sa istokom i jugom“, kaže Vilpen.

Neki konzervativni poslanici dele tu ocenu. Njih je oko 40. Pa ipak, prilikom glasanja u nacionalnoj skupštini oni najverovatnije neće glasati protiv. Prevelik je rizik da bi vlada mogla pasti zbog ovog pitanja.

Laži i neistine

Mek stav prema SAD, gubitak francuske samostalnosti - glasna kritika dolazi u prvom redu od leve opozicije i od političara centra Fransoa Barua koji kaže:

„Za vreme iračkog rata mi Francuzi mogli smo da kažemo NE - s ada se bud zašto odričemo te nezavisnosti“.

Na sve optužbe Sarkozi reaguje jasnim rečima:

„Neki kažu da moja odluka predstavlja izdaju generala de Gola. Kažu da smo bili u vojnim komandnim strukturama, morali bismo da učestvujemo u ratu u Iraku 2003. Sve su to laži, laži, neistina…“

I naglašava - Francuska zadržava svoje nuklearno naoružanje, a time i nezavisnost u pogledu atomskog oružja. Do nje je svojevremeno bilo stalo i generalu De Golu, kada je pre 43 godine najavio istupanje svoje zemlje iz vojne komandne strukture NATO.

  • Datum 17.03.2009
  • Autor K. Deg
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/HE7Q
  • Datum 17.03.2009
  • Autor K. Deg
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/HE7Q