Kraj slobodnog interneta?

Tek nakon što su desetine hiljada ljudi protestovale protiv sporazuma ACTA, i politika je uvidela koliko je to zapravo goruća tema. Nekoliko država, uključujući i Nemačku, suspendovale su ratifikaciju sporazuma. Ministarka pravde Nemačke Sabine Lojthojzer-Šnarenberger ukazala je i na „otvorena pitanja“. Reagovao je i Brisel. Evropska komisija (EK) je dopustila da Evropski sud oceni da li je sporazum u skladu sa evropskim pravom. A diskusija u vezi sporazuma ACTA prenela se i u Evropski parlament (EP).

Sporazum je dogovoren nakon trogodišnjih pregovora, ali može da stupi na snagu tek kada ga ratifikuju sve države članice EU i kada ga usvoji Evropski parlament. Međutim, nacionalne vlade su se u dosadašnjim diskusijama držale prilično uzdržano. One kao da žele da neprijatnu odluku prepuste Briselu. Tako Odbor za trgovinska pitanja danas (29.2.) po prvi put javno diskutuje o sporazumu ACTA. Nakon debate, glasanja i ekspertskih mišljenja, o sporazumu će se glasati i na plenarnoj sjednici Evropskog parlamenta.

Sporazum ACTA, čiji je cilj bolja zaštita autorskih prava i intelektualne svojine, svojevremeno je predložen uz široku podršku. Sporazum su dogovorili Evropska unija, Sjedinjene Američke Države, Australija, Kanada, Japan, Meksiko, ali i Maroko, Singapur, Južna Koreja i Švajcarska. Tek onog trenutka kada sporazum stupi na snagu, svaka zemlja članica Svetske trgovinske organizacije može da ga primenjuje. Sporazum ACTA predviđa znatno otežavanje neovlašćenog kopiranja proizvoda, kako materijalnih tako i intelektualnih. Reč je pre svega o nelegalnom kopiranju video i muzičkih zapisa, kao i pooštravanju carinske kontrole – posebno falsifikovane robe iz istočne Azije.

ACTA dogovorena iza zatvorenih vrata

U načelu to zvuči dobro, ali odredbama tog sporazuma, tako se barem boje njegovi protivnici pre svega u redovima internet aktivista, ponuđači internet usluga mogli bi da budu prisiljeni u velikoj meri nadgledaju sadržaje koji se razmenjuju putem mreže. Budući da se svaki korisnik interneta, preko IP adrese njegovog računara, može lako i nedvosmisleno identifikovati, to otvara vrata uspostavljanju sveobuhvatnog sistema nadgledanja sa još nesagledivim posledicama. Za kritičare je posebno problematična činjenica da je trgovinski sporazum ACTA najvećim delom dogovoren u direktnim pregovorima predstavnika različitih država iza zatvorenih vrata – bez prisustva javnosti. Inicijativa je došla iz Sjedinjenih Država i Japana još 2006. godine.

Od usvajanja sporazuma ACTA najviše bi profitirale industrijski razvijene zemlje. Pritužbe stižu pre svega zbog falsifikovanja brendirane robe, zbog čega se, prema podacima Evropske komisije, u Evropi godišnje beleže gubici u visini osam milijardi evra. Ovih dana hiljade ljudi izašlo je na ulice u znak protesta protiv sporazuma ACTA, između ostalih i u zemljama Zapadnog Balkana.

U svakom slučaju, još je neizvesno da li će i kada ACTA stupiti na snagu u Evropi jer ne postoji rok do kojeg Evropski parlament mora da donese odluku. Usvajanje sporazuma otvara mnoga pravna pitanja na koja Evropska komisija čeka odgovore Evropskog suda. A to mi moglo da potraje nedeljama ili pak mesecima.

Autori: Ralf Bozen / Svetozar Savić
Odg. urednik: Nemanja Rujević