Kraj slobodnog interneta? | Politika | DW | 29.02.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Kraj slobodnog interneta?

Sporazumom ACTA trebalo bi da poboljša borbu protiv falsifikovanja robe, kao i kršenja autorskih prava. Međutim, o detaljima sporazuma se vode oštre debate. Sada se uključio i Evropski parlament.

Tek nakon što su desetine hiljada ljudi protestovale protiv sporazuma ACTA, i politika je uvidela koliko je to zapravo goruća tema. Nekoliko država, uključujući i Nemačku, suspendovale su ratifikaciju sporazuma. Ministarka pravde Nemačke Sabine Lojthojzer-Šnarenberger ukazala je i na „otvorena pitanja“. Reagovao je i Brisel. Evropska komisija (EK) je dopustila da Evropski sud oceni da li je sporazum u skladu sa evropskim pravom. A diskusija u vezi sporazuma ACTA prenela se i u Evropski parlament (EP).

Sporazum je dogovoren nakon trogodišnjih pregovora, ali može da stupi na snagu tek kada ga ratifikuju sve države članice EU i kada ga usvoji Evropski parlament. Međutim, nacionalne vlade su se u dosadašnjim diskusijama držale prilično uzdržano. One kao da žele da neprijatnu odluku prepuste Briselu. Tako Odbor za trgovinska pitanja danas (29.2.) po prvi put javno diskutuje o sporazumu ACTA. Nakon debate, glasanja i ekspertskih mišljenja, o sporazumu će se glasati i na plenarnoj sjednici Evropskog parlamenta.

Sporazum ACTA, čiji je cilj bolja zaštita autorskih prava i intelektualne svojine, svojevremeno je predložen uz široku podršku. Sporazum su dogovorili Evropska unija, Sjedinjene Američke Države, Australija, Kanada, Japan, Meksiko, ali i Maroko, Singapur, Južna Koreja i Švajcarska. Tek onog trenutka kada sporazum stupi na snagu, svaka zemlja članica Svetske trgovinske organizacije može da ga primenjuje. Sporazum ACTA predviđa znatno otežavanje neovlašćenog kopiranja proizvoda, kako materijalnih tako i intelektualnih. Reč je pre svega o nelegalnom kopiranju video i muzičkih zapisa, kao i pooštravanju carinske kontrole – posebno falsifikovane robe iz istočne Azije.

ACTA dogovorena iza zatvorenih vrata

U načelu to zvuči dobro, ali odredbama tog sporazuma, tako se barem boje njegovi protivnici pre svega u redovima internet aktivista, ponuđači internet usluga mogli bi da budu prisiljeni u velikoj meri nadgledaju sadržaje koji se razmenjuju putem mreže. Budući da se svaki korisnik interneta, preko IP adrese njegovog računara, može lako i nedvosmisleno identifikovati, to otvara vrata uspostavljanju sveobuhvatnog sistema nadgledanja sa još nesagledivim posledicama. Za kritičare je posebno problematična činjenica da je trgovinski sporazum ACTA najvećim delom dogovoren u direktnim pregovorima predstavnika različitih država iza zatvorenih vrata – bez prisustva javnosti. Inicijativa je došla iz Sjedinjenih Država i Japana još 2006. godine.

Acta-Demonstration in München

Demonstracije protiv ACTA u Minhenu


Od usvajanja sporazuma ACTA najviše bi profitirale industrijski razvijene zemlje. Pritužbe stižu pre svega zbog falsifikovanja brendirane robe, zbog čega se, prema podacima Evropske komisije, u Evropi godišnje beleže gubici u visini osam milijardi evra. Ovih dana hiljade ljudi izašlo je na ulice u znak protesta protiv sporazuma ACTA, između ostalih i u zemljama Zapadnog Balkana.

U svakom slučaju, još je neizvesno da li će i kada ACTA stupiti na snagu u Evropi jer ne postoji rok do kojeg Evropski parlament mora da donese odluku. Usvajanje sporazuma otvara mnoga pravna pitanja na koja Evropska komisija čeka odgovore Evropskog suda. A to mi moglo da potraje nedeljama ili pak mesecima.

Autori: Ralf Bozen / Svetozar Savić
Odg. urednik: Nemanja Rujević

  • Datum 29.02.2012
  • Ključne reči acta
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/14C0Q
  • Datum 29.02.2012
  • Ključne reči acta
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/14C0Q