Kraj nemačke vojne uzdržanosti?

Obrisi nove spoljne politike Nemačke pojavili su se u javnosti „skriveni“ u jednom video-podkast intervjuu koji je kancelarka dala za Nemačko-francusku organizaciju mladih. Onako usput, Merkel je rekla: „Mi smo podržavali francusku vojsku u Maliju tako što smo pomagali pri punjenju aviona gorivom“. A onda je rekla suštinu: „Ima tu mogućnosti za još više“.

Niko joj ne bi protivrečio jer nemačko-francuska vojna saradnja postoji doduše već 25 godina i te dve zemlje imaju zajedničku brigadu od 6.000 ljudi, ali ona nikada nije bila u akciji, mada su to Francuzi itekako hteli. Francuska već godinama moli Nemačku da joj pomogne u vojnim misijama u Africi, međutim Nemačka to odbija, čak i kada se radi o humanitarnim akcijama. Iz Berlina stiže po koji sanitetlija, oficir za obuku ili materijal – i to je sve.

Ekonomski div, vojni patuljak

U prethodne četiri godine Nemačka se naročito loše pokazala, smatraju Francuzi: ekonomski sve jača, a spoljno i bezbednosno-politički sve manja. Bivši ministar spoljnih poslova Gido Vestervele je tu poltiku zvanično nazvao „kulturom uzdržanosti“. Štefan Zajdendorf iz Nemačko-francuskog instituta u Ludvigsburgu kaže da se u Francuskoj mnogi pitaju da li je Nemačka uopšte još sposobna i spremna da bude saveznik.

Samo imajući to u vidu, može da se shvati ta kratka i oprezna izjava Angele Merkel i čitav niz komentara koje je ona izazvala, kako u Nemačkoj tako i u Francuskoj: govori se o zaokretu u nemačkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici. Osim toga, nova velika koalicija u Berlinu i onako nastupa drugačije od prethodne vlade. I Frank-Valter Štajnmajer, aktuelni ministar spoljnih poslova, kao i Ursula fon der Lajen, ministarka odbrane, zahtevaju veće angažovanje Nemačke u inostranstvu.

Međutim, politikolog Zajdendorf smatra da iz svega ne stoji značajna promena stava Nemačke, već sve veće nestrpljenje partnera u Evropskoj uniji. „To se jasno vidi po tome što je Oland najavio da se iz Nemačke povlači poslednji kontigent francuskih vojnika. To je poruka koja glasi: ako vi nećete, moramo da tražimo druge partnere.“

Iznervirani saveznici

Kancelarka je očigledno shvatila poruku. Međutim, za sada ima malo znakova da se nešto zaista i promenilo. Angela Merkel je doduše nedavno u Briselu pristala na vojnu misiju Evropske unije u Centralnoafričkoj Republici s ciljem da se prekine krvoproliće između hrišćana i muslimana, međutim, vojni deo je prepustila drugima i želi da spreči angažovanje takozvane „Battle-Group“ – borbene jedinice EU. Nemačka je na redu da od juna šalje vojnike u tu jedinicu i ona po svaku cenu želi da spreči da pripadnici Bundesvera možda budu primorani da se bore u Centralnoafričkoj Republici. Zbog toga Nemačka pokušava da ispita situaciju i vidi da li bi umesto toga nemačko-francuska brigada mogla da se angažuje u Maliju. To bi imalo izvesnu simboličnu vrednost, a Centralnoafrička Republika bi „ostala“ francuska odgovornost.

Mnoge partnere u Evropskoj uniji nervira to što Nemačka uvek samo kaže šta ne želi, umesto da konačno predloži bolju bezbednosnu politiku. Baš u Africi bi Nemačka mogla da preuzme više odgovornosti, smatra Zajdendorf, jer sukobi na tom kontinentu su podloga za širenje islamizma i nove talase izbeglica.

Osim toga, Nemačka bi možda mogla da pomogne Francuskoj koja je na putu da koriguje svoju politiku u Africi, dodaje Zajdendorf. „Upravo u bivšim francuskim kolonijama, pomoć Evropske unije bila bi u narodu bolje prihvaćena od Francuske, prema kojoj su još uvek sumnjičavi.“

Autori: Alojz Berger / Dijana Roščić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković