Kraj dogovora iz snova? | Politika | DW | 03.08.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Kraj dogovora iz snova?

Mineralna bogatstva Avganistana vredna su 2,3 biliona američkih dolara. Tamo je jedan od glavnih aktera u rudarstvu Kina - ali sada je bilateralni ugovor nesiguran, a time i privredna budućnost zemlje.

Image #: 21568357 British Archaeologist Thomas Ely (blue shirt) and local laborers excavate in the heart of the ruins of the ancient city at Mes Aynak. Eley, an expert in metal work, believes the team has identified a building where coins were made from copper mined from the moutain above the main city. Matthew C. Rains/MCT /LANDOV

Kupfermine in Mes Aynak Afghanistan

To je trebalo da bude najveća inostrana investicija u Avganistanu svih vremena. Za 3,5 milijarde američkih dolara, kineska državna firma “Čajna metalurdžik grup.co.” (MCC) dobila je pravo da iskopava do tada neeksploatisani rudnik bakra u mestu Mes Ajnak u istočnoj pokrajini Logar - jedne od najvećih rezervi bakra na svetu čija se vrednost procenjuje na 10 milijardi dolara. Dogovoru iz snova sada preti propast. Prošlo je čak pet godina, ali do sada nije iskopan nijedan gram bakra.

This photograph made on Tuesday, Oct. 12, 2010 shows ancient Buddha statues inside a temple in Mes Aynak, south of Kabul, Afghanistan. This archaeological site is located at the world's second-largest unexploited copper mine in Logar province. The Chinese government-backed mining company, China Metallurgical Group Corp., which won the contract to exploit the site, has given archaeologists three years to finish the excavations. (AP Photo/Dusan Vranic)

Statua Bude pronađena u avganistanskom rudniku bakra

"Loša bezbednosna situacija je razlog za odlaganje", žali se avganistanski ministar rudarstva, Vahidulah Šahrani. Uz to su u rudniku otkriveni ostaci nekoliko budističkih manastira starih 1500 godina, koje su arheolozi morali da spasu, pre nego što rudnik započne s radom. Znači brzi profiti se ne mogu očekivati: "Iskreno rečeno, čini se da MCC nije baš mnogo aktivan", kaže Šarani. Zato planira da se u skorije vreme sastane s Kinezima, kako bi razgovarali o budućnosti rudnika bakra. Jer do sada Kinezi nisu ispunili obećanja data avganistanskoj vladi. Pored učešća u profitu, ugovor predviđa i bonus od 808 miliona dolara, kao i izgradnju železnice i elektrane ukupne snage od 400 megavata.

I talibani traže novac

Sargona Rasa iz međunarodne "Inicijative za transparentnost u prerađivačkoj industriji" u Avganistanu otuda pretpostavlja da će avganistanska vlada izvršiti novu procenu ugovora, jer Kina nije ispunila svoje obaveze. "Avganistanska vlada će proveriti ugovor i potom odlučiti. Ona je svesna ovog problema i nije zadovoljna postupcima Kineza". Rasa ne isključuje i raskid ugovora.

I Džejd Nurani iz avganistanske nevladine organizacije "Integriti voč" je sličnog mišljenja. Za Kineze ugovor više nije profitabilan. Budističko blago je samo izgovor da bi se dobilo na vremenu za nove pregovore: "Postoje drugi razlozi. Bezbednosna situacija se pogoršala, talibani traže novac, i oni hoće deo kolača. Ali Kinezi su već pristali da investiraju u železnicu, proizvodnju bakra u Avganistanu i elektranu. To je bilo za njih preskupo pa su rekli, hajde ponovo da pregovaramo."

Budućnost rudnika ugrožena

Image #: 21568075 A local laborer helps excavate part of the mountaintop copper works above the ancient city at Mes Aynak in Afghanistan, which sits on the old Silk Road trading route connecting China and India with the Mediterranean. Matthew C. Rains/MCT /LANDOV

Rudnik bakra u Mes Ajnaku

Ali Kinezi nisu jedini: prilikom dodele dozvole za iskopavanje rudnika, bilo je i drugih interesenata. Kazahstan je bio takođe u igri, ali nije želeo da gradi železnicu. Štefan Karter iz organizacije "Global Vitnes" kaže da ukoliko ugovor propadne, Avganistan će se naći u lošijoj pregovaračkoj poziciji: "U tom slučaju je nejasno da li će druga kompanija ponuditi iste uslove."

Karter je zabrinut za avganistanski rudnik. Avganistan je sada na raskrsnici. Ako propadne najveći inostrani projekat, to bi moglo da ima ogromne posledice po nove investicije, a time i po budućnost zemlje.

Privredni bum zahvaljujući sirovinama

Zato ministar Vahidulah Šahrani i dalje igra na kartu prerade sirovina kao motora za pokretanje privrede: "Naš cilj je da zemlja do kraja 2014. može da stoji na sopstvenim nogama". Tada bi od rudarstva u državnu kasu trebalo da se sliva oko "četiri milijarde dolara godišnje".

Trenutno je 90 odsto budžeta zemlje zavisno od inostrane pomoći. Prema avganistanskim vlastima, zemlja na Hindukušu raspolaže mineralnim sirovinama u vrednosti od 2,3 biliona evra: među njima su rezerve litijuma, gvožđa, volframa, bakra, olova ili cinka.

Autori: Vaslat Hasrat-Nazimi / Ivana Ivanović

Odg. urednica: Željka Telišman