1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

„Kraduckanje“ na asfaltu

Istražni organi u Bosni i Hercegovini, ako je suditi po najnovijim akcijama, mogli bi da stanu na kraj višegodišnjoj krađi državnog novca na izgradnji puteva. Međutim, da li je politika jača od onih koji sprovode zakona?

Nakon što je Agencija za istrage i zaštitu (Sipa), po nalogu Tužilaštva BiH, uzela uzorke asfalta na deonici sarajevske zaobilaznice, javnost postavlja pitanje kada će na red doći i ostale deonice u Bosni i Hercegovini. S pravom, jer su mnoge analize u prethodnih nekoliko godina pokazale da se radi o pljački neviđenih razmera za koje, ako se bude radilo kao i do sada, niko neće odgovarati. To potvrđuje i izveštaj bivšeg revizora Republike Srpske Boška Čeka koji je još 2008. i 2010 godine utvrdio brojne nepravilnosti prilikom izgradnje puteva u tom entitetu BiH.

Putevi se, kaže Čeko, nisu gradili onako kako je predviđeno ugovorima. „Mi smo angažovali eksperte koji su izvršili bušenja na sedamdesetak mesta i utvrdili da sama gradnja i podloga nije adekvatna onom što je dogovoreno. Recimo, bilo je ugovoreno da asfaltna površina bude debljine pet do sedam centimetara, a ona je bila dva do tri. Ni ostali materijali nisu imali propisanu debljinu, a i kvalitet materijala bio je veoma loš, itd...“

Milimetri asfalta i velike pronevere

Milimetri asfalta i velike pronevere

„Proverene“ kompanije

Radi se o milionima maraka jer se samo na kilometru puta, čija se debljina smanji za tri milimetra od propisane, može „uzeti“ nekoliko desetina hiljada maraka. Siniša Vukelić, urednik internet-portala „Capital“ kaže da je krađa javnog novca na asfaltiranju puteva u celoj Bosni i Hercegovini, omiljeni i najučestaliji vid krađe novca. Te investicije svode se na izvođenje radova između izbornih kampanja, a poslovi se poveravaju „proverenim“ poslovnim kompanijama. „Tu nije problem samo debljina asfalta i podloge. Niko nije proveravao kvalitet asfalta. Pre nekoliko godina Poreska uprava Republike Srpske zatvorila je nekoliko asfaltnih baza, ali na tom se stalo. Kvalitet asfalta je katastrofalan jer je sastav kamena i kvarca veoma loš“, objašnjava Vukelić.

Kako tvrde u „Putevima RS“, u Republici Srpskoj stvari stoje stvari: Izvođač radova mora da angažuje nadzorni organ koji redovno podnosi izveštaj „Putevima RS“. Nakon što put bude završen, na teren izlazi komisija kako bi izvršila tehnički pregled i konstatovala da li je sve urađeno u skladu sa projektnom dokumentacijom, uslovima projekta i ugovorom.

Loš projekat u startu

Struka kaže da se uzorak mora uzeti direktno iz asfalta, ali i iz pripremnog sloja. Ono što je bitno jeste da sitna odstupanja mogu biti samo za jedan procenat u pripremnom sloju, dok se u asfaltnom delu ne smije odstupati od definisanog kvaliteta i debljine, kaže građevinski veštak iz Gradiške Ljubo Jokić. „Meri se prvo debljina, a onda se taj uzorak rastvara i utvrđuje kolika je količina bitumena. Asfalt mora da ima tačan sastav. Ne može da bude tolerancije – to su ogromne količine.“

Upućeni tvrde da „kriminalna hobotnica“ funkcioniše na taj način da se u startu mora projektovati loš put, odnosno loš kvalitet puta, jer izvođač mora da isplati određenu sumu novca onom ko mu je obezbedio posao. Taj posao se u većini slučajeva zaključuje direktnom pogodbom, a ne javnim pozivom, što je predviđeno zakonom. Rajko Kecman iz Udruženja građana „Tender“ kaže da se u tim poslovima peru milioni maraka i da niko ne odgovara. „Mora se znati da se cene dižu i do 60 odsto. Ako se to uzme u obzir, godišnje se pljačka preko milijardu maraka.“

Autoput Banjaluka-Gradiška nakon puštanja u saobraćaj

Autoput Banjaluka-Gradiška nakon puštanja u saobraćaj

Rekorder – autoput do Gradiške

Sarajevsku zaobilaznicu, koja je predmet istrage, gradila je hrvatska firma „Osijek-Koteks“, ali je ugovor vredan 45 miliona maraka početkom ovog meseca raskinut. Prema pisanju medija, novac iz Bosne i Hercegovine izvlačen je upravo preko te firme. S druge strane hrvatski „Konstruktor“ bio je uključen i u izgradnju deonice autoputa Banjaluka-Gradiška, za čiji su deo od Banjaluke do Mahovljana, revizori utvrdili da je kilometar koštao 22,5 miliona maraka.

Osnovni ugovor o izvođenju radova sa „Integral inženjeringom“ sklopljen je 2002. u vrednosti od oko 43 miliona konvertibilnih maraka. Međutim, naknadno je, aneksima ugovora, izvođaču odobreno dodatnih čak oko 66,5 miliona maraka. Boško Čeko kaže da je to tek priča za sebe: „Samo pet kilometara od Klašnica do Mahovljana koštalo je 129 miliona maraka.“

Površinski sloj asfalta na prvoj deonici od Banjaluke do Mahovljana propao je samo tri godine nakon izgradnje 2008, ali niko od nadležnih nikada nije ispitivao ima li elemenata krivične odgovornosti u tim radnjama. Stručnjaci uveravaju da je stanje u celoj zemlji manje-više isto kada je reč o proneveri javnog novca prilikom izgradnje puteva i da bi nadležne institucije konačno trebalo da počnu da rade svoj posao.

Autor: Dragan Maksimović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković